Prisustvovali smo završnom događaju projekta “Siguna mesta, nesmetan razvoj dece – Integrisanje praksi zasnovanih na znanju o efektima traumatskog iskustva u sistem alternativne brige (TIP)”, održanom početkom maja meseca u Briselu. Tom prilikom mladi sa iskustvom odrastanja u domovima i hraniteljskim porodicama predstavili su pristup koji menja principe alternativne brige širom Evrope i pozvali donosioce odluka da doprinesu širenju svesti o uticaju trauma na razvoj dece.
“Alternativna briga nije samo drugo mesto za život, već treba da bude i mesto mentalnog razvoja,” – jedna je od ključnih poruka koju su istakli mladi.
Za decu i mlade bez roditeljskog staranja veća je verovatnoća da su se tokom detinstva suočili sa negativnim iskustvima u odnosi na svoje vršnjake. Lubos Tibensky, psiholog i programski savetnik organizacije SOS Dečija sela ističe da se deca u alternativnoj brizi siočavaju sa specifičnom vrstom trauma, takozvanom kompleksnom traumom. Ona je uzrokovana ponovljenim negativnim iskustvima tokom detinjstva i može dovesti do ranjivosti i uticati na razvoj deteta.
Da bismo podržali oporavak dece i izgradili odnose zasnovane na razumevanju i poverenju, hraniteljima i negovateljima je potrebno adekvatno znanje o mentalnom zdravlju. Uprkos široko rasprostranjenoj i stalno rastućoj potražnji, mnogi profesionalci i dalje prolaze malo ili nimalo obuke o negativnim iskustvima iz detinjstva, traumama i efektima koje bi to moglo imati na razvoj deteta
Projekat “Siguna mesta, nesmetan razvoj dece” ima za cilj da transformiše sisteme alternativne brige o deci tako da pružaoci brige budu obučeni u oblasti prakse zasnovane na znanju o traumi. Projekat je razvila organizacija SOS Dečija sela u partnerstvu sa CELCIS i svojim članicama SOS Dečija sela u Belgiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Srbiji.
Tokom protekle dve godine, u sklopu projekta koji je finansiran od EU razvijen je okvir za obuku praktičara za brigu o deci i mladima širom Evrope, koji se sada širi van zemalja prvobitnog projekta i uskoro bi mogao da se primeni u drugim regionima.
Učešće mladih
U srcu projekta „Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece“ i završnog događaja bila je grupa mladih stručnjaka iz Evrope. „Ideja o učešću mladih nije nestala tokom projekta. Stručnjaci iz ove oblasti imaju znanje, ali nikada nisu bili u našoj koži. Zajedno možemo doći do boljih zaključaka,“ kaže 27-godišnja Ioanna Iatrouli iz Grčke.
Ideja koja stoji iza projekta, sadržaji treninga i preporuke politika, zasnovani su na iskustvima mladih odraslih u alternativoj brizi, u i van SOS Dečjih sela. Mladi su na sastancima sa donosiocima odluka govorili u ime svojih vršnjaka, a u svojim zemljama, su uzeli učešće na šestodnevnim treninzima o traumatskim praksama u svojstvu ko-trenera.
Davanje mogućnosti profesionalcima da uče direktno od mladih bilo je posebno važno, kaže Ljiljana Ban, koordinatorka Međunarodne grupe mladih stručnjaka. „Pružaoci brige izbegavaju teške razgovore jer nisu profesionalni terapeuti i plaše se da će još više povrediti decu. Kada im mlada osoba koja je pretrpela traumu kaže koliko im je potreban neko da sasluša njihovu priču, oni zaista, ponekad po prvi put, dozvoljavaju sebi da čuju.”
Držanje treninga dalo je mladima osećaj angažovanosti i osećaj da ih neko čuje. Kristien Schoenmaeckers iz Belgije kaže: „Pružaocima brige je bilo drago što sam tu da podelim svoje iskustvo. Rekli su mi da je to dodatna vrednost i zbog toga se osećam dobro. Otkrila sam da je moja priča dovoljno dobra za ispričati i da ljudi iz nje mogu učiti. Nekada sam mislila da moje iskustvo nije važno – moglo se desiti toliko gorih stvari, pa mi nije dozvoljeno da se žalim. Tokom treninga primetila sam da ljudi vole da čuju moju priču i da kroz nju mogu da razmišljaju o sebi.”
Zdrave veze
Svakom detetu koje je izdvojeno iz porodice potrebna je podrška, jer samo razdvajanje često izaziva uznemirenost ili traumu. Čvrste veze koje neguju mentalno blagostanje i zdrav razvoj dece su među glavnim tačkama fokusa projekta. Stručnjak CELCIS-a Linda Davidson objašnjava: „Složene traume se dešavaju u odnosima, ali uspostavljanje zdravih veza I brižljivi odnosi sa detetom su put oporavka deteta od trauma. Ne morate biti terapeut da biste se ponašali na terapeutski način. Svakodnevna briga je često najvažnija za sposobnost dece da se oporave.”
Ioanna Iatrouli kaže: “Obuka razvijena u okviru ovog projekta je korisna jer pojašnjava šta doprinosi da se dete ili mlada osoba oseća bezbedno. Ponekad su vam potrebna rešenja poput terapije, ali uvek vam treba neko da vas pita kako vam je prošao dan, kako je bilo u školi i da vam pripremi obrok. Neko ko brine o vama, ljudski.“
Da bi se sprečila međugeneracijska trauma, odrasli u sistemu alternativne brige ne bi trebalo da zadovolje potrebe dece samo za mentalnim zdravljem, već i da ih opreme sa pravim alatima za budućnost. Snažne veze sa pružaocima brige mogu učiniti da se deca osećaju sigurno i da nauče da izraze ljubav na bezbedan način. Mladi kroz negovanje odnosa uče kako da izgrade stabilne veze. To ih priprema za samostalan život. „Kada izađemo iz sistema alternativne brige i imamo svoje porodice, moramo da znamo kako da ih volimo na zdrav način kako ne bismo nastavili ciklus traume. Načini na koje nam je pokazana ljubav mogu biti štetni i pogrešni, ali i jedini način koji poznajemo“, glasi jedna od ključnih poruka koju je razvila grupa mladih.
Dugoročni uticaj
Briga zasnovana na znanjima o traumi menja narativ, podstičući ljude da se zapitaju: „Šta se dogodilo ovoj osobi?“ umesto: „Šta nije u redu sa njima?“. Mladi traže razumevanje njihovih priča i razloga za svoje ponašanje. Njihovo učešće u izradi preporuka za politike i sastanci sa zainteresovanim stranama već utiču na donosioce odluka. Marie-Cécile Rouillon, koordinatorka Evropske komisije za prava deteta, kaže: „Slušamo povratne informacije mladih dok sprovodimo Strategiju o pravima deteta i preduzimamo druge inicijative na evropskom nivou koje imaju isti cilj – odgovoriti na potrebe dece. Dok razvijamo politike, moramo se boriti protiv prepreka umesto da samo tražimo od dece da se promene. Projekat “Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece” pokazuje koliko je važno da upravo dete bude u fokusu prilikom kreiranja politika.”
Tokom treninga, praktičari uključeni u brigu o deci i mladima uče da prepoznaju dugoročne efekte negativnih iskustava iz detinjstva na pojedince, porodice i društva. Takav holistički pristup mentalnom zdravlju je ključan za održivu transformaciju okruženja alternativne nege. Projekat „Sigurna mesta, nesmetan razvoje dece“ podstiče profesionalce da brinu o sopstvenom mentalnom zdravlju i usmerava organizacije kako da uvedu prakse osetljive na traumu u svoj svakodnevni rad.
Psiholog Teresa Ngigi tvrdi da obuka mora da dostigne sve nivoe sistema brige, od pružaoca brige do međunarodnog rukovodstva, kako bi se stvorio trajan uticaj. „U organizaciji koja je informisana o traumi, način na koji se svi odnosimo prema deci se menja. Tokom jedne od mojih obuka, pružaoci brige su podelili svoja traumatska iskustva. Rekli su: Pomozite nam prvo da mi ozdravimo i moći ćemo da brinemo o deci. Nedostajala nam je globalna perspektiva. Kada god sam dolazila negde da održim obuku, svi su smatrali da sam tu za pružaoce brige. Sada su svi uključeni. Sledeće nedelje obučavam više rukovodstvo SOS Dečjih sela u Etiopiji.”
Projekat „Sigurna mesta, nesmetan razvoje dece“ ima za cilj da dopre do što većeg broja dece i mladih pogođenih traumom, uzimajući u obzir njihovo jedinstveno poreklo i iskustva. Među dostupnim resursima, postoje uputstva o kulturološko osetljivoj nezi zasnovanoj na traumi u kontekstu migracije. Stručnjaci se slažu da je metodologija razvijena u okviru projekta korisna za profesionalce koji podržavaju decu bez roditeljskog staranja koja su prošla kroz oružane sukobe, prirodne katastrofe ili druga štetna iskustva iz detinjstva koja izazivaju migraciju i raseljavanje.
Pored oubičajenih obuka koje podrazumevaju fizičko prisustvo, dostupan je i program e-obuka, koristan za širok spektar profesionalaca iz socijalnog, obrazovnog, zdravstvenog i pravosudnog sektora. Podizanje svesti o traumi, u velikim razmerama i dugoročno, je ključno s obzirom da je sve više dece u opasnosti od gubitka roditeljskog staranja zbog sukoba i raseljavanja izazvanih klimatskim promenama. „Radeći u partnerstvu sa SOS Dečjim selima, svi imamo odgovornost da doprinesemo održivosti projekta “Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece” i da inspiraciju sa završnog događaja odnesemo na događaje u našim zemljama“, kaže Dani Koleva iz UNICEF-a u Bugarskoj.
U organizaciji SOS Dečija sela već je započeto širenje kapaciteta van zemalja prvobitno obuhvaćenih projektom. Tereza Ngigi kaže: „Volela bih da se cela organizacija informiše o traumi. Projekat već pušta korene u Africi. Vidimo da daje deci glas i menja način na koji ljudi gledaju na alternativnu brigu. Planira se da se isto uradi u Aziji i Latinskoj Americi. Nema povratka. Idemo dalje.”
Detaljnije informacije o projektu “Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece” pronađite OVDE.
