ZNAČAJ ČITANјA – DA KNJIGE PONOVO BUDU U MODI

„Od čitanja se raste“ – Jasminka Petrović

Iako živimo u vremenu u kom deca i mladi sve manje čitaju i smatraju da čitanje iz zadovolјstva ne postoji, moramo biti svesni da to ne proizilazi iz prirode „savremene dece“, već iz naučenosti da je čitanje naporno, dosadno i beskorisno.

Isto kao što su načili da ne vole čitanje, mogu naučiti i da vole, a to je upravo izazov i zadatak za nas odrasle.

Zašto je važno da deca zavole čitanje?

Pored toga što razvija inteligenciju, samim tim što nam ne servira gotove slike i tera mozak da sve vreme bude aktivan, čitanje razvija i empatiju, socijalnu percepciju i emocionalnu inteligenciju. Pomaže nam da razumemo tuđa osećanja, ali i sopstvena, čineći nas osetlјivijim na svet koji nas okružuje.

Takođe, čitanje nam pomaže da bolјe izrazimo vlastite misli i stavove. Neretko smo svedoci da deca imaju problem kada treba svoje misli ili osećanja da pretoče u reči. Čitajući nesvesno usvajaju pravilnu strukturu rečenice, a fond reči se vremenom obogaćuje novim rečima, izrazima i stilskim figurama. Čitanje doprinosi razvoju kreativnog mišlјenja, produblјuje maštu i podstiče usvajanje moralnih vrednosti i humanih poruka, umiruje pred spavanje.

Čitanjem se razvija i koncentracija, knjiga se ubrzo pretvara u sagovornika, a likovi toliko bliski da nam mogu postati i uzori.

Postavlјa se pitanje, zašto onda deca ne čitaju?

Nekada je knjiga bila skladište priča i magičnih svetova, dok su danas generacije od rođenja izložene širokoj upotrebi kompjutera, odrastajući uz tehnologiju koja ih upućuje na multitasking – istovremeno obavlјanje više radnji. Učenje je intuitivno i nelinearno, a osnova im nije kao ranijim generacijama – čitanje.

Posledice nečitanja su višestruke i mogu biti klјučne u određenim životnim situacijama

Osoba koja ne čita, neće moći adekvatno da se predstavi tokom razgovora za posao, a radna biografija koja nije ubedlјiva i smislena može ga koštati i dobijanja zaposlenja. Osobe koje ne čitaju neće razviti komunikativnost i duhovitost što može uticati u velikoj meri i na njihovu društvenu prezentaciju i status među vršnjacima i društvu uopšte.

Kako to da promenimo?

Klјuč je u porodici. Prema nekim istraživanjima, deca kojoj roditelјi čitaju mnogo lakše nauče da govore i da pišu. Sa druge strane, deca koja su odgajana uz knjige, nisu pokazivala samo bolјe rezultate kada su jezičke sposobnosti u pitanju, već su bolјe radila i testove iz matematike.

Deci treba čitati od najranijeg detinjstva, kontinuirano, poput neke vrste rituala. Učlaniti ih u biblioteku i za početak birati knjige koje će detetu biti privlačne i zanimlјive, kako bi se podstakle pozitivne emocije i pokrenula „čitalačka lavina“.

Povedite dete na druženje sa piscima – takvih događaja je sve više gotovo u svakom gradu, napravite društvenu igru ili kviz, stvorite dramatizaciju, podelite uloge i uživajte u autentičnom izvođenju dela sa svojim detetom, motivišite ga da ilustruje svoj doživlјaj pročitanog dela, napiše preporuku svom drugu ili drugarici za dobru knjigu…

Priznaćete, ako ima volјe i želјe, vremenom će se rađati sve više kreativnih i zanimlјivih ideja.

Za kraj, naučite dete da vodi svoj čitalački dnevnik, koji će ukrasiti po svojoj želјi i sklonostima. Dnevnik će biti čvrsta veza sa lepim mislima, uspomenama, ali i pročitanim knjigama.

Kako se kreira i vodi čitalački dnevnik, saznaćete od Ane Milošević, učitelјice iz Kralјeva, klikom na sledeći link:

https://www.flipsnack.com/anamiloevic/–zkm6njnvxn.html

https://www.facebook.com/lektira.ne.boli/

https://www.facebook.com/groups/1582820528645546

Skinimo prašinu sa svojih knjiga na policama i postarajmo se da knjige ponovo budu u modi!

Irena Kostadinović

Edukator Centra za podršku porodici Kraljevo