U sredu, 15. juna 2022. u Palati Srbija održan je sastanak delegacije dece Mreže organizacija za decu Srbije (MODS) i državne sekretarke Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Milke Milovanović Minić. Ovom skupu prisustvovala su i deca i mladi kojima podršku pruža naša Organizacija. Tom prilikom deca su predstavila predloge kako da se smanji nejednakost među decom i poboljšaju uslovi života za svako dete. Akcenat je stavljen na to kako deca i mladi prepoznaju i ukazuju na probleme koji su zajednički za sve njihove vršnjake.
Devetoro dece iz Niša, Ćićevca, Aranđelovca, Kraljeva i Beograda je prenelo mišljenje i stavove svojih vršnjaka o tome kako nejednakost utiče na položaj dece. Tom prilikom su predstavili predloge kako da se smanji nejednakost među decom i poboljšaju uslovi za život svakog deteta. Preporuke su rezultat konsultacija sa decom u 12 gradova Srbije u okviru projekta „Pokreni se“ koji je omogućio deci i mladima da prepoznaju i ukažu na probleme koji su zajednički njihovima vršnjacima. Pored Beograda, Aranđelovca, Kraljeva i Niša, konsultacije sa decom i mladima su održane u Somboru, Pančevu, Zaječaru, Vrnjačkoj Banji, Knjaževcu, Ćićevcu, Kosjeriću i Valjevu.
Predrag Hočevar (15 godina) iz Aranđelovca je govorio o posledicama nejednakosti po decu: Zbog nejednakosti deca mogu da odrastaju u društvenoj izolaciji, ne samo u materijalnom smislu već i u psihološkom, socijalnom i mogu postati predmet diskriminacije ili nasilja među vršnjacima. Ta deca mogu postati depresivni ljudi, frustrirani i skloni nasilju, a kao jedini izlaz iz toga mogu videti napuštanje svog okruženja“.
Elko Mitrović (13 godina) iz Beograda je govorio o tome da „Razlike ne bi trebalo da postoje. Deca koja su siromašna zbog toga često ne idu redovno u školu. To ne bi trebalo da se dešava jer svi imamo jednaka prava. Svako dete bi trebalo da ima uslove da uči jer samo znanje može da nam pomogne da jednog dana budemo uspešni ljudi“.
Sanja Ivanović (15 godina) iz Ćićevca je na sastanku podsetila kako izgleda život dece u udaljenim selima: „Živim u jednom od najruralnijih sela u opštini Ćićevac – Pločniku. Moji vršnjaci često nemaju šansu ne samo za kvalitetno obrazovanje, već nemaju struju, internet, pijaću vodu. Volela bih da skrenem pažnju na to da danas u Srbiji ima mnogo dece koja nisu jednaka i da nam je potrebno da dobijemo garancije da će svako dete imati uslove za pristojan život, kvalitetno obrazovanje, zaštitu od nasilja i zdravstvenu zaštitu“.
Državna sekretarka Milka Milovanović Minić je na sastanku poručila delegaciji dece: „Vi ste danas najlepša slika naše Srbije i najlepše lice naše budućnosti! Ponosna sam na činjenicu da ste spremni da sa mnom iskreno podelite svoje stavove i ukažete šta je to što na putu nulte tolerancije prema svakom obliku diskriminacije društvo i država treba još da učine. Republika Srbija je donela Zakon o zabrani diskriminacije koji prati Strategija o zabrani diskriminacije koja važi do 2030 godine. U pripremi je prateći akcioni plan koji će nova Vlada Republike Srbije uskoro usvojiti. Jasna je opredeljenost i posvećenost države da stvara jednake uslove za život, rast i razvoj svih građana. Nulta tolerancija prema svakom obliku diskriminacije i nasilja je naš zajednički zadatak! Želim da vam se zahvalim na današnjoj razmeni iskustava i konkretnim predlozima za unapređenje ambijenta u kome svi treba da uživamo ista prava, da budemo jednaki u svojoj različitosti i podržani da razvijemo maksimum svojih potencijala u obrazovanju i svakoj drugoj sferi života. Imamo priliku da zajedno kreiramo Akcioni plan i da ga učinimo najprostranijim mestom za ostvarenje svih pojedinačnih ciljeva i želja. Ispred Ministarstva u čijoj je nadležnosti i porodično-pravna zaštita dece, pozivam vas da zajedno razvijamo mehanizme, standarde, prakse i pristupe koji će uvek u fokusu imati decu i porodice kojoj treba više podrške i da svi udružimo svoje snage da umanjimo nejednakosti među decom, i osiguramo dostupnu i kvalitetnu podršku za svako dete, ne ostavljajući nikog iza, bez obzira na poreklo, socijalno-ekonomski ili zdravstveni status”.
Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom saopštenju je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
