Zašto je važna rutina u razvoju dece?

Na šta prvo pomislite kada kažete “rutina”?

Većina nas najpre pomisli na one svakodnevne aktivnosti koje gotovo po automatizmu obavljamo, od pranja zuba, kupanja, pripreme za školu ili posao, obroka u određeno vreme, kao i odlaska na spavanje.

Iako rutina neretko ima negativnu konotaciju, ona i te kako ima svoje dobre strane, naročito za decu. Ona im daje daje osećaj sigurnosti, predvidljivosti događaja, ujedno pružajući priliku da steknu zdrave navike. Kada postoji rutina u životu porodice, a svakodnevne aktivnosti ponavljaju u određeno vreme tokom dana, kod dece se razvija osećaj sigurnosti, koja im daje utisak da mogu da “kontrolišu i predvide buduće događaje.“

Roditelji često nisu dosledni u svojim zahtevima i odlukama, pa se dešava da jedno veče insistiraju da deca odu u krevet u 21h, dok im već sledeće večeri dozvole da ostanu budna do ponoći. Slična situacija sreće se i kod dinamike ishrane, čime se deci šalje poruka da su naše odluke podložne svakodnevnim promenama. Tako, nesvesno, deci šaljemo pogrešnu poruku da nismo dosledni. Posledice su često brzo vidljive, a najčešće se ogledaju u “ubeđivanju” sa decom i objašnjavanje zašto nešto očekujemo od njih ili nešto treba da urade.

Kako bi sačuvali potrebnu energiju, neophodno je da budemo dosledi i da primenjujemo rutinu u zajedničkim porodičnim aktivnostima (na primer obrok u određeno vreme, pričanje priča za laku noć…). Rutina obezbeđuje i da se članovi porodice još jače povežu. Zato, iskoristite vaše male zajedničke aktivnosti da se dodatno povežete sa svojim detetom, zavirite u njegov ili njen svet, pružite im osećaj sigurnosti.

Ne zaboravite da kroz rutinu decu učimo dobrim navikamama – da se zubići peru pre odlaska u krevet i nakon buđenja, da je dobar san jako važan te biramo da zaspimo na vreme, da ruke peremo pre obroka, da na vreme slažemo knjige za školu kako bi bili spremni i odgovorni. Vremenom će, ponavljajući ove aktivnosti, deca početi i samostalno da ih obavljaju.

Rutinu je naročito važno zadržati u stresnim situacijama kao što su preseljenje, promena škole, razvod roditelja, rođenje deteta, vanredno stanje… Stresne situacije mogu kod deteta probuditi uznemirenost, strah, nesigurnost, osećaj gubitka kontrole, a upravo kroz rutinske aktivnosti deca vraćaju poljuljani osećaj sigurnosti, predvidljivosti i stiču doživljaj da, i u stresnim situacijama, odredjene aktivnosti ostaju nepromenjene.

Uživajte u roditeljstvu!