Vraćamo nadu – podržavamo porodice

Domaćinstvo Bojković čine tri generacije – najstariji, deka, sa dvojicom sinova, njihovim suprugama i troje unučadi. Bojkovići su 1999. godine raseljeni sa Kosova. Od tada žive i stvaraju domaćinstvo u Obrenovcu, u naselju Belo Polje.

Porodica Bojković imala je samo jedan izvor prihoda. Nebojša je godinama radio u NVO sekoru, ali je od toga odustao jer je želeo da više vremena posveti porodici. Želeo, ali i morao, jer je na njega pala obaveza da se stara o svim članovima domaćinstva. Nebojšinog oca je s godinama zdravlje značano popustilo, majka mu je preminula. Rođeni brat i njegova supruga su gluvoneme osobe sa psihijatrijskim bolestima, i zbog toga ne mogu da rade i samostalno se brinu o svojoj porodici. Zato je Nebojša, zajedno sa svojom suprugom Lidijom, preuzeo brigu o troje dece svoga brata,. Najstarija, devojčica ima 9 godin i ide u redovnu školu, ali po posebnom programu, jer je, kao i njeni roditelji i mlađa braće od 5 i 4 godine, gluvonema. Sva deca su bistra i druželjubiva, lepo se slažu sa decom iz komšiluka, a stariji dečak, Aleksandar, ne može jednako učestvovati u svim igrama jer ima bronhijalnu astmu i mora da vodi računa o tome koliko se zamara.

Kad je preuzeo brigu o deci, Nebojša je nastavio porodični posao – šivenje. Od toga su, kažu, mogli lepo da žive, ali je u majskim poplavama gotovo sve mašne izgubio. Tada, kada je voda nailazila i na spoljnjem zidu kuće dostigla visinu od preko 3 metra, a u unutršnjosti došla gotovo do plafona, jedino je bilo važno pored ljudskih života spasiti pumpicu, koju Aleksandar mora uvek imati kod sebe.
Kada je voda prestala da nadolazi, bilo je potrebno sačekati više od 20 dana da se potpuno povuče, da bi porodica Bojković mogla da utvrdi materijalnu štetu i da započne sa sanacijom kuće. Sve stvari su morale biti bačene, a podovi i zidovi dezinfikovani. Pomoć koju su dobili od države je bila mala pa su morali sami da nabave materijal i nameštaj, ne bi li što pre vratili decu u svoj dom. Dok su poplave, sušenje i radovi trajali, mesecima su se selili iz jednog u drugi kolektivni centar i boravili kod prijatelja, van Obrenovca.

,,Drvo za grejanje, koje smo dobili od donatora, nam mnogo jer se grejemo na šporet na drva i ovakav vid pomoći nam je u zimskom periodu dragocen. Mnogo ste nam obradovali,” kaže Nebojša i dodaje: ,,Matrijalna pomoć je važna, ali isto toliko nam znači i topla reč, briga, to što želite da nas saslušate i pomognete da lakše prebrodimo strahove i traume koje nas sve muče, posle velike nevolje koja nas je snašla. Pomoć nam je potrebna za bolesne članove porodice, a naročito za decu i vaš Centar za podršku porodici nam puno znači.”