U kući Apostolovića, prvi put nakon 17 godina, potekla je voda

Porodica Apostolović živi u selu Slavujevac, nadomak Preševa. Nataša i Slaviša imaju četvoro dece, i stanuju u kući koju dele sa Slavišinim bratom i njegovom sedmočlanom porodicom.

Nataša se prvi put javila SOS Dečijim selima Srbija putem mejla, u kome je zamolila za posao za svog supruga, pošto nijedno od njiih ne radi, pa im je veoma otežano izdržavanje dece i domaćinstva.

Nakon toga, naš timu u Preševu otišao je u Slavujevac da poseti porodicu Apostolović.

Već pri prvom susretu bilo nam je jasno da se radi o jednoj divnoj porodici punoj ljubavi i topline. I pored teške realnosti, u kući Apostolovića vlada pozitivna atmosfera. Slaviša i Nataša su nas rado dočekali i ugostili, i tada smo imali priliku da upoznamo njihove sinove Nemanju i Mladena, dok su dve starije sestre bile u školi.

Četrnaestogodišnji Nemanja boluje od cerebralne paralize i nije u stanju da se kreće. Majka je 24h uz njega i zato ne ide gotovo nigde – posvećena je svom sinu bezuslovno i potpuno. Nemanji prijaju zvuci sa tv-a, zbog čega su, u dnevnom boravku, na kanalima uvek pušteni neka prijatna muzika ili film.

Ovo dvoje mladih ljudi živi u teškim egzistencijalnim uslovima: na kući nemaju spoljašnja vrata, a već 17 godina nije sprovedena voda – vodu koriste tako što pune kante i balone na česmi u susednom dvorištu I tako peru veš, sudove, kupaju se.

Nemanja za normalno disanje koristi pumpicu koja mu olakšava funkcionisanje, ali u razgovoru sa Natašom saznali smo da oni nemaju novca da mu kupe filter pomoću koga pumpica radi, zbog čega Nemanja već neko vreme ima problema sa disanjem.

U najkraćem roku, naše kolege su organizovale kupovinu filtera za Nemanju, koji je uručen porodici, zajedno sa higijenskim paketima, pampersom, igračkama i odećom za zimu.

Sledeći korak je bio obezbeđivanje pumpe za vodu, kako bi Nataši konačno bilo omogućeno da u svojoj kući može da opere veš i okupa svoju decu. Naš kolega Mahmud je uspeo da se dogovori sa lokalnim trgovcem iz Preševa da deo donacije za pupmu obezbedi njegova radnja, a deo Fondacija SOS Dečoja sela Srbija. Tada smo shvatili da gde ima volje – ima i načina. Naša prva pomisao, kad smo odnosili pumpu u Slavujevac, je bila da zvuči neverovatno da u kući Apostolovića voda nije potekla čak 17 godina.

Slaviša nam je objasnio da niko od članova porodice ne dobija nikakva primanja. “Ni meni nekada nije jasno kako uspevamo da “preguramo” dan. Bio bih spreman da radim bilo koji posao, samo da za svoju porodicu mogu časno da zaradim neki dinar”, dodao je on.

„Zahvaljući vama u subotu je i u našoj kući potekla voda kroz slavine. Ne mogu da vam opišem radost moje dece. Odmah su se uveče kupala. Pozdrav od Apostolovića. I izvolite na kafu i kolače“, glasila je poruka koju smo dobili od Nataše na dan kada su Apostolovići dobili vodu u kući.

Naš tim iz Preševa odlazi redovno u posetu Apostolovićima. Javila se neka neobjašnjiva povezanost, ali i uzajamno divljenje i poštovanje. U proteklom periodu tim je u više navrata obišao domaćinstvo i svratio na kafu i kolače, razgovor.

Pošto se mali Mladen mnogo vezao za našeg kolegu Dejana, planiramo da se za Novu Godinu Dejan maskira u Deda Mraza i priredi njemu, njegovom bratu i sestrama iznenađenje.

Volja, entuzijazam i skromnost Nataše i Slaviše Apostolović ostavili su na nas snažan utisak, a njihovo dostojanstvo može biti primer svim ljudima.

„Ovo je još jedna priča koja nam je pomogla da shvatimo da su ovo trenuci zbog kojih postojimo i podsetila nas zbog čega radimo sve ovo što radimo“, zaključuje naš kolega Dejan iz tima u Preševu.