SVIMA SU POTREBNI TOPLA REČ, POHVALA I PRIZNANJE

Kada je imao sedam meseci Marka je napustila majka. Od tada živi u jednosobnom stanu sa tatom i prabakom, koji se trude da mu pruže zamenu za majčinsku ljubav. Uz činjenicu da je odrastao bez majke i redovnog kontakta sa njom, za Marka je veliki izazov bio polazak u predškolsko, a zatim i u školu. Upravo u to vreme pokazalo se da ima nižu emocionalnu zrelost. Posledica nedovoljno razvijenih socijalnih veština za rezultat je imala i emocionalno trpljenje koje je dovodilo do veoma impulsivnih reakcija i sukoba sa vršnjacima. Škola i učiteljica nisu u potpunosti prepoznali Markov problem i potrebe, kao ni društveni kontekst u kome je odrastao, pa su od Centra za socijalni rad tražili da se uključi u rad sa porodicom. Njihove glavne zamerke bile su da Marko ne poštuje autoritete, pravila ponašanja, te da ima slabu koncentraciju i pažnju.

Centar za socijalni rad složio se da je Markovoj porodici potrebna podrška i uputio ih u Centar „Putokaz“. Otac je bez pogovora prihvatio podršku Centra, uvidevši snage i slabosti svoje porodice. Uspeo je da definiše i razume problem sa kojim se, pre svega Marko, a potom i cela porodica suočava. Osvestio je da je Marku u odrastanju potrebna ženska figura, te da je prekidom veze na koju je Marko navikao, dete ponovo izgubilo emocionalno blisku osobu.

Ojačavanjem socijalne mreže i psihosocijalne podrške, povezivanjem sa školom i učiteljicom dolazi do prvih pomaka. Otac i učiteljica ostvarili su kvalitetniji odnos i doneli odluku da Marko ostane u istoj školi. Otac uviđa da su detetu potrebne dodatne aktivnosti koje bi mu pomogle da bolje organizuje svoje vreme, pa Marko postaje izviđač. Tu se oseća prihvaćeno od strane druge dece i postaje deo tima u kome ima određenu ulogu, što mu pomaže da postiže i bolji uspeh u školi.

Pored toga, Marko je uključen u radionice Centra „Putkaz“ na kojima se sa njim radi na unapređivanju socijalnih veština. Uz individualni rad sa Markom, posmatranjem kako se igra sa drugom decom, kako ostvaruje komunikaciju, koje su njegove potrebe i interesovanja u Centru mu je pružena i dodatna podrška. Topla reč, pohvala i priznanje za njegova postignuća doprineli su da Marko počne da se menja. Dobio je i podršku u učenju, i pokazao je zainteresovanost, najviše zbog činjenice da sa njim radi osoba koja razume i prepoznaje njegove potrebe i osećanja. Postaje redovan na radionicama i stiče prijatelje sa kojima deli svoja interesovanja. Uz podršku u učenju koja se organizuje u Centru „Putokaz“, podršku i uključenost oca, Marko pokazuje sve bolje rezultate u školi. Rad sa centrom bio je značajan i za oca, posebno uvidi koji su mu pomogli da celokupnu situaciju sagleda drugačije.

Sredinom 2020. oodine, od posledica koronavirusa umire Markov pradeda i na tome su saradnice centra „Putokaz“ radile sa Markom, trudeći se da mu pruže podršku da što lakše prihvati gubitak pradede koji mu je veoma značio.

Pored psihološke podrške, Centar „Putokaz“ prepoznaje da je Marku za bolje rezultate potreban računar. Uz pomoć donatora, Marko dobija lap-top koji prevashodno koristi za online nastavu i slanje domaćih zadatka, a pomaže mu i da redovno prati nastavu. U slobodno vreme se igra na računaru i druži se sa drugovima na „online“ način.