Jedno od osnovnih dečijih prava je pravo na zdravstvenu zaštitu, kako na preventivnu, tako i na odgovarajući tretman bolesti. Zdravstvene službe, zdravstveni radnici i stručna pomoć kroz usluge u zajednici igraju važnu ulogu u promovisanju dečijeg razvoja.
Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i iznemoglosti. Na zdravlje utiču mnogi faktori, kao što su pravilna ishrana, higijena tela, vakcinacija i adekvatni uslovi života.
Ishrana dece počinje još u maminom stomaku, zato je važno kako se trudnica hrani. Sve što mama pojede i popije, pojede i popije beba. Sve što mama oseća, oseća i beba. Pravilna ishrana odojčeta do 6 meseci ima veliki značaj u zaštiti i održavanju zdravlja, kao i u psihološkom razvoju deteta. Uz adekvatnu ishranu odojče se najbrže razvija i napreduje. Ishrana odojčeta može biti prirodna (dojenje), mešovita i veštačka. Majčino mleko je idealna hrana za pravilan rast i razvoj bebe, jer je prilagođeno njenim potrebama. Osim što se obezbeđuje prirodna ishrana, dojenjem se ostvaruje veza između majke i bebe kao i emocionalna stabilnost, a pospešuje se i imunitet. Majčino mleko je bakteriološki ispravno i sterilno, a sisanje omogućava pravilan razvoj vilice. Pored toga, majčino meleko je najbolja zaštita od infekcija, deluje umirujuće kako na bebu, tako i na majku i zadovoljava dečije emocionalne potrebe. Ishrana dojenčeta od šest meseci do jedne godine treba da se bazira samo na dojenju do petog ili šestog meseca. Od petog meseca treba polako uvoditi nove vrste hrane. Treba početi od kašica na bazi povrća i voća (šargarepa, krompir, tikvica, jabuka, bundeva, banana…), i uvoditi jednu po jednu namirnicu: supice od nemasnog mesa, jogurt…
Preporučljivo je da nakon godinu dana, dete doji dva puta, ujutro i uveče i da preko dana ima pet do šest obroka (tri glavna i dve do tri užine). Sastav obroka bi trebalo da bude raznovrstan. Užine bi trebalo da su voćne, jer je jako važno da pored svakodnevnog unosa proteina i minerala, deca unose povrće i voće. Ne bi trebalo davati koncentrisanu hranu poput čokolade, keksa, bombona. Nije preporučljiv preterani unos slatkiša. Pre polaska na spavanje ne treba davati slatke napitke ili slatkiše. Obavezno prati zube.
Posle prve godine ishrana se mora prilagođavati potrebama deteta, njegovom rastu i razvoju, kako telesnom, tako i psihičkom. Pravilne navike u ishrani treba uspostaviti što pre zbog srećnog života bez bolesti u budućnosti. Detetu se do navršene prve godine života dana daje vitamin D u vidu kapi.
Pod ličnom higijenom podrazumeva se održavanje čistoće ruku i tela, oralna higijena, urednost kose i noktiju kao i čistoća odeće i obuće pojedinca.
Ruke treba prati više puta dnevno uvek pre pripremanja hrane, pre i posle jela, pre i posle korišćenja toaleta, posle kašljanja, kijanja, brisanja nosa, kontakta sa životinjama, kao i posle korištenja javnog prevoza ili dodira nekog prljavog predmeta. Pored toga što je bitno prati ruke redovno, neophodno je to raditi na ispravan način. Ruke se pravilno peru isključivo toplom vodom uz upotrebu sapuna ili deterdženta za pranje ruku. Ukoliko niste u mogućnosti da svoje ruke očistite na ovakav način, dobro je da uz sebe uvek imate vlažne maramice ili antibakterijski gel za dezinfekciju ruku koji možete nabaviti u bilo kojoj apoteci.
Sasvim mala deca svoje prste često stavljaju u usta, a budući da su dugi nokti savršeno sklonište za bakterije, najbolje je da nokti uvek budu dobro podrezani. Ispravno je nokte podsecati pravolinijski, makazicama ili grickalicom, kako ne bi došlo do urastanja noktiju u kožu prstiju.
Redovno tuširanje i pranje tela neophodno je u održavanju lične higijene. Ko god ima mogućnost, trebalo bi da se kupa ili tušira svakodnevno, a najmanje dva do tri puta nedeljno. Sve delove tela treba dobro nasapunjati i isprati čistom vodom, dok kožu nakon kupanja treba dobro obrisati, najbolje frotirskim peškirom. Tek po polasku u školu deca bi trebalo samostalno da se kupaju, do tada im je potrebna vaša pomoć.
Iako nama to deluje prilično zdravorazumski, decu ipak treba naučiti važnosti svakodnevnog menjanja veša. A detetovu samostalnost u pogledu lične higijene negujte time što ćete mu dozvoliti da samo bira svoj veš, podsticati ga da svoj prljav veš odlaže u korpu predviđenu za to i stalno od njega tražiti da vam pomogne oko sortiranja veša .
Pod pojmom higijena usta podrazumeva se: pranje zuba, čišćenje zuba i održavanje higijene usne duplje. Posle svakog obroka poželjno je oprati zube četkicom i zubnom pastom kako se ostaci hrane ne bi zadržavali na zubima. Preporuka je da se zubi peru barem dva puta dnevno – ujutru i uveče pred spavanje.
Kosu treba prati najmanje jednom do dva puta nedeljno. Pored redovnog pranja sa odgovarajućim šamponom i preporučljivo je i povremeno češljanje u toku dana, kako bi se odstranila nečistoća i ispravile vlasi.
Održavanje higijene prostora u kojem dete boravi izuzetno je važno, kao i motivisanje deteta da u skladu sa uzrastom učestvuje u održavanju higijene i reda u prostoru: sređivanje igračaka, odlaganje prljave odeće, slaganje čiste odeće u ormar, a kasnije i pomaganje u čišćenju, usisavanje i slično. Izuzetno je važno redovno provetravati prostorije u kojima borave deca.
Ono što je bitno jeste da o svojoj ličnoj higijeni brinete redovno, ali i da se o tome obrazujete i da pravilne principe prenosite na svoju decu jer se navike redovnog održavanja lične higijene stiču još u detinjstvu počevši od kućnog vaspitanja i škole.
Nemojte zaboraviti da „održavanje čistoće“ predstavlja samo jedan aspekt higijene. Ona obuhvata i način života, sredinu i sredstva koje obezbeđuju zdravu i bezbednu okolinu i uslove za život pojedinca.
Pregledajte dete pred polazak u vrtić, školu, ono mora biti čisto i uredno. Treba pregledati detetu nokte, kosu, uši, odelo, sve dok ono ne bude bilo sposobno samo sebe da kontroliše.
Autor teksta: Adrijana Vuković
Ovaj tekst deo je brošure namenjena je roditeljima, starateljima, hraniteljima i svim licima koja su uključena u brigu o deci, a i deci. Sadrži informacije vezane za zdravlje i higijenu dece. Brošura je nastala u okviru projekta „Jačanje romskih porodica u Zemunu za veću zaposlenost“, koji je sprovela Fondacija SOS Dečija sela Srbija u partnerstvu sa Gradskom opštinom Zemun, uz podršku SKGO. Projekat je finansirala Evropska unija.
Publikaciju možete preuzeti OVDE
Za sadržinu ove publikacije isključivo su odgovorni SOS Dečija sela Srbija, GO Zemun i SKGO i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
