ŠTA JE LEPO PONAŠANJE?

Često čujemo kako roditelji kažu detetu: „To nije lepo ponašanje“. I neretko, čujemo da dete pita: „Šta je to lepo ponašanje?“. Postoji mnogo definicija i one uglavnom zavise od toga gde živite, kakve vrednosti gaji vaša porodice, lokalna zajednica, država… Ali, postoji i jedna univerzalna „definicija“ lepog ponašanja. Da bi bili baš sasvim pecizni to je priča o lepom ponašanju koju je napisao sjajni Šopenhauer. Rado je pričamo deci.

Ona kaže:

„Kad mu je hladno, bodljikavo prase traži drugu bodljikavu prasad da leže zajedno, da se zbiju jer im je tako toplije. Da nemaju bodlje, to bi bilo lako, ali bodljikava prasad imaju duge i oštre bodlje. Kada se zbiju u gomilu, bodu jedno drugo. To nije dobro. A nije dobro ni kad im je hladno. Zato se bodljikava prasad dugo muče dok ne nađu neko zgodno rastojanje: da budu jedno uz drugo, a da se ne bodu. To rastojanje predstavlja lepo ponašanje.

Lepo ponašanje je da ja ne povredim tebe, da ti ne povrediš mene, da pomognemo jedno drugom, da i tebi i meni bude dobro.“