Povodom Dečije nedelje Adrijana Vuković iz humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija podseća da sigurno odrastanje počinje odnosom u kojem se dete oseća voljeno, uvaženo i zaštićeno. „Da bi deca srećna bila: ljubav i poštovanje, a ne sila!“ je slogan ovogodišnje Dečije nedelje, koja traje do 11. oktobra.
Zašto vikanje i ponižavanje ostavljaju dugotrajne posledice
„Detetu nisu potrebni strah i kazna da bi naučilo granice. Potrebni su mu roditelji koji će ga istovremeno voleti, poštovati i dosledno usmeravati. Upravo u takvom odnosu dete razvija osećaj sigurnosti, odgovornosti i poverenja u sebe i druge“, kaže Adrijana Vuković, koordinatorka programa „Jačanje porodice” koji realizuje organizacija SOS Dečija sela Srbija.
Vikanje, ponižavanje i fizičko kažnjavanje ne uče dete odgovornosti. Naprotiv, imaju razarajući uticaj na detetov osećaj sigurnosti. Kada roditelj, koji je za dete primarni izvor zaštite, podrške i sigurnosti, postane izvor pretnje i bola, dete može da počne da se povlači, pruža otpor ili da takve obrasce ponašanja prenosi u odnose sa drugima, objašnjava Adrijana Vuković.
Posebno su štetne uvrede i omalovažavanje. Kada dete stalno sluša poruke poput „Glup si“, „Nevaljao si“ ili „Ništa od tebe neće biti“, ono počinje da sumnja u sopstvenu vrednost, što može da utiče na samopouzdanje, osećaj s
igurnosti i mentalno zdravlje.
Zato je važno da roditelji razlikuju detetova osećanja od njegovog ponašanja. Bes, tuga i frustracija su prirodni, dok ponašanje koje povređuje sebe ili druge zahteva jasnu granicu i smireno usmeravanje.
Foto: Adrijana Vuković
Kako reagovati kada ponestane strpljenja
Adrijana Vuković ukazuje i na značaj načina na koji odrasli reaguju kada im ponestane strpljenja. Kratka pauza, smirivanje disanja i odvajanje činjenica od pretpostavki mogu da spreče burnu reakciju. Ako roditelj ipak vikne, iskreno izvinjenje i preuzimanje odgovornosti pokazuju detetu da greške mogu da se isprave i da se odnos može obnoviti.
„Svi roditelji ponekad izgube strpljenje. Ako se to desi, najvažniji je ispraviti to. Kada se smirite, priđite detetu i recite: ‘Žao mi je što sam vikala. Bila sam umorna i besna, ali to nije opravdanje. Moja reakcija nije bila u redu.’ To uči dete da su greške sastavni deo života, ali da se odnosi mogu popraviti. Kada oseti da gubi strpljenje, roditelj može da napravi kratku pauzu, smiri se i tek onda razgovara sa detetom. Na taj način granice ostaju jasne, a problem se rešava bez vikanja i povređivanja.“
Više od 17 aktivnosti za decu iz osetljivih društvenih grupa širom Srbije
Povodom Dečije nedelje, SOS Dečija sela Srbija organizuju i učestvuju u više od 17 edukativnih, kreativnih i preventivnih aktivnosti u Kraljevu, Čačku, Trsteniku, Vrnjačkoj Banji, Raški, Nišu, Gadžinom Hanu, Zemunu i Obrenovcu. Kroz radionice, kvizove, kreativne sadržaje, aktivnosti sa roditeljima i posete Zoološkom vrtu u Beogradu, deca će učiti o dečijim pravima, ličnim granicama, nenasilnoj komunikaciji, međusobnom poštovanju, zaštiti od nasilja, prijateljstvu i zdravim stilovima života. Na taj način tema ovogodišnje Dečije nedelje biće promovisana kroz direktan rad sa decom koju podržava ova organizacija.
Podrška porodicama da prevaziđu izazove
SOS Dečija sela Srbija kroz savetovanje, radionice i psihosocijalnu podršku pomažu porodicama da lakše prevaziđu izazove i obezbede sigurnije odrastanje dece.
Tokom dve decenije rada organizacija SOS Dečija sela Srbija podržala je više od 116.000 dece, mladih i odraslih, dok je kroz Program „Jačanje porodice“ osnažena 2.221 porodica koje su se suočavale sa kriznim životnim okolnostima. Svaki od ovih brojeva predstavlja nečiji promenjen život, osnaženog roditelja i dete koje je dobilo šansu da odrasta u sigurnijem i podsticajnijem okruženju.
„Ne učimo roditelje kako da budu savršeni, već kako da svojoj deci pruže sigurnost, podršku i doslednost. Kada se osnaži roditelj, osnažuje se i dete“, ističe Vuković.
Dečija nedelja je prilika da se ljubav i poštovanje potvrde svakodnevnim postupcima. Svako saslušano dete, mirno postavljena granica i roditelj koji je dobio podršku približavaju nas društvu u kojem se deca ne vaspitavaju silom, već odrastaju bezbedna, prihvaćena i spremna da isto poštovanje pruže drugima.
