Šest godina od početka rada Centra “Putokaz“ u Nišu

Na današnji dan, pre 6 godina, u Nišu je počeo sa radom naš Centar za podršku porodici Putokaz. Putokaz je mesto gde ugrožene porodice mogu da nađu oslonac, toplu reč i potrebnu pomoć, psiho-socijalnu, materijalnu, obrazovnu, pomoć pri zaposlenju, i razne druge vidove podrške, prema okolnostima, koje su za svaku porodicu drugačije. Porodicama pristupamo sa punom pažnjom, a svakom detetu i roditelju individualno. Cilj postojanja Putokaza je jačanje ugroženih porodica, kako bi deca ostala sa svojim roditeljima i nastavila život u svojoj porodici.  Program je podržao i Centar za socijalni rad, Centar za porodični smeštaj i usvojenje i Grad Niš. Do sada je kroz naš program Jačanje porodica, u Nišu, od 2014. godine prošlo preko 260 porodica i više hiljada dece.

Svaka naša porodica nosi u sebi priču o hrabrosti i snazi koju svaka majka i otac, baka ili deka, roditelj, nosi u sebi, o čvrstim vezama koje se grade među ljudima, između dece i roditelja, braće i sestara, priču o ljubavi, borbi i nadi. Zajedno prolazimo kroz suze, teške trenutke, ali i kroz radost, smeh i lepotu.

Nada je majka šestoro dece, Nikole (14), Đorđa (13), Lazara (11), bliznakinja Zore i Mile (8) i Filipa (5). Sva deca su učenici škole za decu sa smetnjama u razvoju. Nada je žrtva porodičnog nasilja u dve vanbračne zajednice. Zbog brige o deci, ne može da radi. Ne može da održava veze sa prijateljima, jer slobodnog vremena nema. Sa sestrom i ocem nema dobre odnose i nema podršku porodice. Porodica je često menjala adrese, selila se iz stana u stan, iz sela u selo… Nada se borila i nosila teret siromaštva, nesigurnosti, nasilja, usamljenosti, osećanjima bola, ljutnje i povređenosti. Onda je upoznala Mišu, koji joj je postao jedini i najveći prijatelj, sa kojim je ostvarila i stabilnu vezu.

Porodicu je u Centar Putokaz uputio Centar za socijalni rad, koji je smatrao da deci treba pronaći bolji dom. Ljutnja, bespomoćnost i nerazumevanje koje je Nada osećala rezultiralo je odbijanjem saradnje sa institucijama (CSR, zdravstvene ustanove, škola). Postali smo medijator koji je Nadu i porodicu povezao sa institucijama. Nada nas je prepoznala i razumela značaj podrške koju može da dobije, kao što smo i mi prepoznali njene snage. Ostvarili smo odnos poverenja i započela je proces samoohrabrenja i samomotivacije da svoju porodicu održi na okupu. Prvi koraci su bili poboljšanje zdravstvenog stanja dece, boljeg odnosa sa stručnom službom škole i Centrom za socijalni rad. U Putokazu je vratila poverenje i u ljude i ojačala samopouzdanje, počela da uči o mehanizmima unapređenja, da menja obrasce ponašanja i poboljšava odnos prema deci. Miša joj pruža veliku podršku, kako u odgajanju dece, tako i u borbi sa životnim nedaćama. Nedostatak prisustva očeva deca nadomešćuju prihvatanjem Miše kao važne figure sa kojom ostvaruju bliskost. Miša je naučio da voli prirodu, da uživa u jednostavnim stvarima, i sve je počelo da utiče na njen pozitivan odnos prema životu i deci.

Decu su vršnjaci u Putokazu divno prihvatili, vole da crtaju, da pevaju, da se igraju sa drugom decom. Uživaju u svakoj vrsti kreativnog izražavanja, a omiljena igra im je Ne ljuti se čoveče, koju mogu da igraju satima, uz radost izarazni smeh. Dobijaju zagrljaje i lepe reči, i potpuno razneže saradnike, jer nam poklanjaju cveće i ukrase koje prave sami, za nas i za drugu decu, drugare. Nikola i Đorđe su poboljšali školski uspeh i radne navike. Trudimo se da podržimo radoznalost bliznakinja, preusmerimo Lazarov višak energije na pozitivne stvari, razumemo Nikoline emotivne potrebe i strahove, podržimo Đorđa ka osamostaljivanju i uživamo u igri i maštarijama sa Filipom.

Na putu zajedničkog sazrevanja i rasta, Nada je oživela simboliku svog imena. Nada da porodica ostane na okupu, ljubav i žrtvovanje, učinili su da još šestoro dece bude nasmejano i bezbrižno uz svoju majku.