Za većinu dece raspust je sinonim za odmor, duže spavanje, više igre i manje obaveza. Za roditelje, međutim, raspust često donosi i dodatnu brigu, jer dok su oni na poslu, deca veliki deo dana mogu provoditi sama kod kuće, bez jasnog ritma, podrške i sadržaja koji ih usmeravaju.
O tome govore stručnjaci humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija, iz Dnevnog boravka za decu u sukobu sa roditeljima, školom i zajednicom u Kraljevu. U svakodnevnom radu sa decom, mladima i njihovim porodicama, oni vide koliko je važno da se raspust ne prepusti potpunoj stihiji. Nedostatak strukture u slobodnom vremenu nije sam po sebi uzrok problema u ponašanju, ali može biti jedan od važnih faktora rizika, naročito kada dete nema dovoljno podrške, doslednog disciplinovanja ili porodične stabilnosti.
Letnji raspust za decu predstavlja predah od školskih obaveza, više slobode i vremena za druženje, igru i odmor. Ipak, stručnjaci upozoravaju da upravo višak nestrukturiranog slobodnog vremena može postati prostor za različite rizike, posebno kod dece i mladih kojima nedostaju podrška, rutina i kvalitetni sadržaji. O tome su govorili stručnjaci Dnevnog boravka za decu u sukobu sa roditeljima, školom i zajednicom.
„Važno je da raspust ne bude ispunjen sa previše praznog vremena, već sadržajima koji su prilagođeni uzrastu, interesovanjima i potrebama dece i mladih“, objašnjava Danijela Anžel Kovačević, koordinatorka Dnevnog boravka. Kako ističe, deca tokom raspusta imaju mnogo više slobodnog vremena, ali i manje kontrole i obaveza nego tokom školske godine. Upravo zato strukturirano slobodno vreme ima važnu ulogu u očuvanju zdravih navika, socijalnih odnosa i emocionalne stabilnosti.
„Dobro organizovano vreme doprinosi smanjenju dosade, pasivnosti i rizičnih oblika ponašanja, a istovremeno jača socijalne veštine, samostalnost i odgovornost“, navodi ona.
Stručni saradnici upozoravaju da strukturirano slobodno vreme ne znači strogo isplaniran svaki minut dana, već postojanje jasnog ritma, zdravih rutina i podrške odraslih. To podrazumeva vreme za druženje, sport, boravak napolju, ali i odmor i porodične aktivnosti.
Prema rečima Svetlane Jovanović, stručne saradnice, prvi znaci da dete slobodno vreme provodi na način koji nije podsticajan najčešće se vide kroz promene u ponašanju.
„Roditelji najčešće prvo primete da je dete nekako „drugačije“ nego ranije. Brže plane, povlači se, izbegava razgovor, postaje tajnovitije ili sve češće odgovara sa otporom“, kaže ona.
Stručnjaci posebno upozoravaju na prekomerno provođenje vremena pred ekranima, poremećen ritam spavanja, povlačenje iz društvenih aktivnosti, ali i na nagle promene u društvu i ponašanju deteta. „Kada dan nema red, dete lakše ulazi u dosadu, nervozu, impulsivne reakcije i nepovoljne uticaje iz okruženja“, objašnjava Svetlana Jovanović.
Nestrukturirano slobodno vreme, posebno bez nadzora odraslih, može povećati rizik od konflikata, agresivnog ponašanja, lutanja, pa čak i eksperimentisanja sa psihoaktivnim supstancama. Stručnjaci naglašavaju da takva ponašanja ne treba posmatrati samo kao neposlušnost ili fazu odrastanja, već kao signal da je detetu potrebna podrška. Važno je, međutim, naglasiti da nestrukturirano slobodno vreme samo po sebi ne dovodi do problema u ponašanju, ali u kombinaciji sa manjkom podrške, nadzora i stabilnih rutina može povećati rizik da se dete okrene nepodsticajnim ili rizičnim obrascima.
Nebojša Angeleski, stručni saradnik, ističe da kvalitetno slobodno vreme ne mora da podrazumeva skupe aktivnosti ili posebne programe.
„Deci su često mnogo važniji prisustvo odraslih, osećaj da nekome pripadaju i iskreno interesovanje za njihov dan nego sama atraktivnost aktivnosti“, kaže on.
Kako navodi, jednostavne aktivnosti poput šetnje, sporta, vožnje bicikla, čitanja, boravka u parku ili zajednički provedeno vreme sa porodicom mogu imati veliki značaj za razvoj deteta i očuvanje zdravih navika. Posebno važnu ulogu imaju programi podrške u zajednici, poput Dnevnog boravka za decu u sukobu sa roditeljima, školom i zajednicom, gde deca dobijaju strukturu, podršku i sigurno okruženje.
„Dnevni boravak nije samo mesto gde dete dolazi da provede vreme, već prostor u kom postepeno uči kako da bolje razume sebe, svoje ponašanje i odnose sa drugima“, objašnjava Nebojša Angeleski.
Kroz rad sa decom i porodicama, stručni tim pruža podršku u razvijanju samokontrole, komunikacije, rešavanja konflikata i izgradnji zdravijih obrazaca ponašanja.
„Programi podrške šalju važnu poruku da dete sa problemima u ponašanju nije izgubljeno niti odbačeno, već da mu je potrebna šansa, sigurno mesto i ljudi koji će ga voditi ka boljim izborima“, zaključuje Angeleski.
