„Putokaz“ ka srećnijem detinjstvu

Ovo je priča o Maji, četrnaestogodišnjoj devojčici, koja živi sa bakom Nikolinom, maminom mamom, koja je njen privremeni staratelj zbog nemogućnosti roditelja da brinu o njoj.

Majini roditelji su razvedeni. Majka živi u drugom gradu, sa svojim vanbračnim partnerom, dok je otac nedavno izašao iz zatvora. Majka ima još dvoje dece koje je dobila iz kratkotrajne vanbračne zajednice i koje je nakon rođenja napustila. Sa bratom i sestrom po majci, koji žive sa njihovim ocem, Maja je u stalnom kontaktu i doživljava ih kao rođene.

Majini roditelji su tokom njenog odrastanja često bili odsutni i nedostupni, borili su se sa svojim ličnim problemima i teškoćama kao što su zlopotreba psihoaktivnih supstanci, česta odsustva od kuće, krađe i svađe koje su u jednom trenutku kulminirale i dovele do prekida odnosa bake Nikoline i Majine majke. Sa ocem, Maja nije želela da ima kontakte, dok je sa majkom kontakt ostvarivala putem telefona, ali su se retko viđale. Nedostatak roditeljske, a posebno majčinske ljubavi, pažnja, bliskost, kao i borba sa sopstvenim emocijama, razmišljanjima i osećajem napuštenosti dovele su do toga da Maja svoje emocije pokazuje kroz telesne povrede na svom telu. Teško je ostvarivala i bliskost sa bakom. Smatrala je da se ljubav pokazuje odbacivanjem. U školi je bila neredovna, nezainteresovana za predmete i ocene, verbalno se sukobljavala sa nastavnicima. Baka Nikolina je nakon smrti supruga i gubitka posla počela da šije i robu prodaje na pijaci da bi Maji obezbedila bolje detinjstvo. Međutim, ti prihodi nisu stalni i nedovoljni su.

U Centar za podršku porodici „Putokaz“, baka i unuka došle su po preporuci Centra za socijalni rad. Baka Nikolina je odmah prihvatila saradnju jer je i sama prepoznala da joj je pomoć potrebna kako bi poboljšala svoj odnos sa unukom i pomogla joj da prevaziđe trenutne teškoće, dok je Maja bila bojažljiva, nepoverljiva, impulsivnih reakcija i arogantnog stava. Intenzivnim savetodavnim radom sa saradnikom, stpljenjem, uspostavljanjem odnosa međusobnog poverenja kod devojčice se javljaju promene. Postaje veselija, komunikativnija, otvorenija, u školi redovnija i motivisanija da svoj školski uspeh poboljša. Prihvatila je i incijativu oca da nakon izlaska iz zatvora ostvare kontakt. Grupne aktivnosti Maji su pomogle da sagleda sebe i svoje postupke na drugačiji način. Kroz kontakte sa vršnjacima u Centru „Putokaz“ ojačala je socijalne veštine što je poboljšalo i komunikaciju sa bakom, mamom, nastavnicima i svojim drugovima. Maja je vremenom postala svesnija sebe, svojih kvaliteta i odgovornosti, pa je lakše napravila prve korake ka boljem i kvalitetnijem životu. Baka Nikolina otvoreno je prihvatila podršku koju joj je Centar „Putokaz“ ponudio. Izgrađeno poverenje između bake i saradnika vodilo je ka jačanju i osnaživanju njene uloge staratelja i lakšem prevazilaženju adolescentskog perioda u kome se njena unuka nalazi. Pored toga, kroz ekonomsko osnaživanje porodice omogućeno je da njeni prihodi budu stabilniji i redovniji.