Na današnji dan svet obeležava „Međunarodni dan mladih“. Mladi ljudi u Srbiji, koji čine 16,5% ukupnog stanovništva, suočavaju se sa mnogim izazovima. Pored nezaposlenosti, čija je stopa izuzetno visoka, čak 32,2% za one do 24 godine, poseban izazov predstavlja i osamostaljivanje. Ono nije lako ni kada postoji razvijena mreža podrške i porodica kao stabilna baza kojoj mogu da se vrate, dok je za mlade koji su značajan deo života proveli u hraniteljskim porodicama ili ustanovama za smeštaj dece i mladih ovo posebno težak životni period, praćen najrazličitijim, najčešće burnim osećanjima i strahovima.
U želji da mladima bez roditeljskog staranja koji se pripremaju da napuste hraniteljske porodice ili ustanove u kojima su smešteni i krenu put samostalnog života bude još snažniji vetar u leđa organizacija SOS Dečija sela Srbija sprovela je Vršnjačko istraživanje o napuštanju alternativnog staranja[1]. Pored svakodnevnog rada sa mladima, koji podrazumeva konsultacije i savetovanja, kroz ovo Istraživanje dobijeni su još jasniji uvidi o tome kako se mladi osećaju u trenutku osamostaljivanja.
Rezultati istraživanja pokazuju da se mladi suočavaju sa strahom i neizvesnošću, da se plaše samoće, marginalizacije i isključivanja, neretko se osećaju ostavljenim i nespremnim za samostalan život. Upitani kakvi bi im vidovi podrške bili potrebni u tim trenucima posebno su izdvojili savetodavnu, psihološku i finansijsku pomoć, profesionalne obuke, zatim pomoć u obezbeđivanju stambenog prostora, traženju posla i sticanju veština za obavljanje kućnih poslova, kuvanja i raspolaganja novcem.
„DOK SI U ZAŠTITI OSEĆAŠ SE UŠUŠKANO, TREBA VREMENA DA SE PRIPREMIŠ ZA IZLAZAK, ŠTO ZBOG POSLA, SMEŠTAJA, PSIHIČKE PRIPREME”
(mlada ženska osoba, 24 godine)
Mladi su, takođe, istakli da bi im od velike pomoći bilo da tokom života u hraniteljskoj porodici ili nekoj od ustanova alternativnog staranja dobiju relevantne informacije o tome šta mogu da očekuju i koja prava im pripadaju nakon napuštanja staranja, kao i da posebna pažnja bude posvećena razvijanju njihovih veština za samostalan život, kako bi za njega bili spremniji. Upravo navedeni segmenti podrške, uz dobru informisanost i razvijene životne veštine, predstavljaju preduslov za uspešno prevazilaženje izazova koje sa sobom nosi proces osamostaljivanja.
U procesu osamostaljivanja mladima bez roditeljskog staranja veoma je važno da ih zajednica vidi onakvim kakvi jesu, kroz prizmu njihovih potencijala i snaga, a ne kroz prizmu njihove prošlosti i negativnih životnih iskustava. Nije im potrebno sažaljenje niti divljenje već podrška koja bi im omogućila da u samostalni život zakorače što spremniji i sigurniji.
Sprovedeno istraživanje ukazalo je i na potrebu da se unaprede i neposredne prakse u radu sa mladima, i obezbedi razvoj dodatnih usluga i servisa koji bi bili od pomoći u procesu pripreme, ali i nakon izlaska iz alternativne brige.
Prema legislativi u Srbiji, predviđeno je da se za svaku mladu osobu u sistemu alternativnog staranja na uzrastu od 14 godina definiše plan emancipacije. Nalazi prethodnih istraživanja pokazuju da se planiranje napuštanja staranja dešava kasno, da najčešće postoje planovi za otpust mladih iz domova ili hraniteljskih porodica, a vrlo retko planovi emancipacije koji obuhvataju sticanja znanja i veština potrebnih za samostalan život[2]. Usled nedostatka psihosocijalne podrške, pravovremenog usmeravanja, pomoći u pronalasku smeštaja i zaposlenja, mladi koji napuštaju sistem alternativnog staranja suočavaju se sa rizikom da postanu pasivni primaoci socijalne pomoći, zavisni od podrške društva, nespremni i neohrabreni da razvijaju i koriste svoje pune potencijale.
Dugogodišnje ulaganje u decu i mlade bez roditeljskog staranja zaslužuje i da se vodi računa o tome gde mladi odlaze nakon napuštanja staranja. U Srbiji ne postoji sistemska evidencija o mladima koji napuste staranje, niti o ishodima njihovog samostalnog života. Ove informacije najčešće imaju samo vaspitači u domovima, hranitelji ili druge odrasle osobe koje su tokom staranja izgradile odnos poverenja sa njima i koje su na osnovu ličnog odnosa ostale u kontaktu sa mladima. Dakle, važno je raditi na uspostavljanju međusektorkse saradnje i umrežavanju sistema socijalne zaštite, zapošljavanja, obrazovanja i drugih sistema kako bi se izvršila evidencija, a zatim i pružila adekvatna i pravovremena podrška svim mladima koji se osamostaljuju iz sistema alternativnog staranja.
„SOS Dečija sela Srbija brigu o mladima sprovodi kroz sve svoje programe i projekte. Značajno je naglasiti da se u našem specifičnom modelu alternativne brige, u hraniteljskim porodicama koje podržava SOS Dečije selo Kraljevo, posebna pažnja posvećuje pripremi mladih za samostalni život. Kroz Programe za mlade (Zajednica mladih i Program polu samostalnog života) mladim ljudima koji kreću put samostanosti pružamo podršku u razvijanju životnih veština, traženju posla, dodatnim edukacijama, kao i finansijsku podršku u vidu obezbeđivanja sredstava za školovanje i stanovanje,” ističe Vesna Mraković Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečija sela Srbija, podsećajući da u Beogradu postoji Centar „Jaki mladi” koji je pokrenula upravo organizacija SOS Dečija sele Srbija, a u kome je, tokom prethodne četiri godine, edukativnu, mentorsku, psiho-socijalnu i ekonomsku podršku dobilo više od 500 mladih bez roditeljskog staranja, uzrasta od 16 do 30 godina. Stručni tim Centra „Jaki mladi” radi na jačanju veština i povećanju zapošljivosti mladih odraslih u sistemu alternativne brige. Zahvaljujući indvidualnom radu mladi uključeni u rad Centra osećaju se spremnije za samostalni život, za aktivno traženje i istrajnost na poslu, a pokazuju i snažnu želju da nastave sa obrazovanjem.
„Od 2016. godine, kada je Centar „Jaki mladi” počeo sa radom u Beogradu, 359 mladih je finasijski podržano kroz upis na razne stručne kurseve (frizer, zavarivač, manikir, barista, kuvar, barmen, poslastičar…). Njih 150 je pohađalo stručne prakse u kompanijama ili malim i srednjim preduzećima. Ukupno 235 mladića i devojaka je našlo zaposlenje, a njih desetoro se uz punu podršku (i finasijsku i savetodavnu) otisnulo u preduzetničke vode (frizerski salon, električarska radionica, stolarska radionica, dve radnje koje se bave sprovođenjem električnih instalacija, agencija za digitalni marketing i agencija za izradu softvera),” napominje Ljubica Kuridža, menadžerka Centra „Jaki mladi”.
Prema njenim rečima više od devedeset odsto mladih uključenih u rad Centra kaže da se u tu osećaju potpuno prihvaćeno i da je Centar „Jaki mladi” njihova „sigurna baza”. Uz podršku saradnika osećaju se osnaženi, spremniji da rešavaju izazove i prave dugoročne planove, a zahvaljujući različitim obukama na razgovore sa poslodavcima idu mirniji, sremniju, sa snažnom željom da se dokažu. Pored toga, lakše savladavaju svakodnevne izazove na ličnom i poslovnom planu.
Prema njenim rečima više od devedeset odsto mladih uključenih u rad Centra kaže da se u tu osećaju potpuno prihvaćeno i da je Centar „Jaki mladi” njihova „sigurna baza”. Uz podršku saradnika osećaju se osnaženi, spremniji da rešavaju izazove i prave dugoročne planove, a zahvaljujući različitim obukama na razgovore sa poslodavcima idu mirniji, sremniju, sa snažnom željom da se dokažu. Pored toga, lakše savladavaju svakodnevne izazove na ličnom i poslovnom planu.
„Uvek su tu za mene da me posavetuju, ohrabre, nekada samo da saslušaju i nakon svakog dolaska u Centar „Jaki mladi“ izađem zadovoljniji. Na početku sam imao dilemu da li sam na pravom putu?! Daju mi vetar u leđa i stalno podsećaju da moram da se borim za svoje bolje sutra, a to je jedino moguće ako sam vredan i radim na sebi,” kaže Z.I koji redovno dolazi u Centar „Jaki mladi“
I u godinama koje slede SOS Dečija sela Srbija nastaviće aktivan rad na osnaživanju mladih, snažno zastupajući prava dece i mladih, sa željom da doprinesemo njihovom lakšem uključivanju u lokalnu zajednicu i društvo u celini. Verujemo da je zadatak svih nas koji radimo sa mladima bez roditeljskog staranja da obezbedimo veću vidljivost i bolje razumevanje specifičnih potreba ove ciljne grupe, kako od strane stručne i opšte javnosti, tako i od donosioca odluka.
[1] Nijemčević Popovski, M., Tanasijević, J., Tanaković, N. Vršnjačko istraživanje o napuštanju alternativnog staranja, SOS Dečija sela Srbija, Beograd, 2020. Istraživanjem je obuhvaćeno ukupno 60 mladih koji odrastaju u sistemu alternativnog staranja i onih koji su napustili staranje.
[2] Burgund Isakov, A. Analiza položaja mladih koji napuštaju alternativno staranje, SOS Dečija sela Srbija, Beograd, 2019.
