Priča o Manafu: “Postaću lekar da bih pomagao ljudima u nevolji”

Kao organizacija čiji je rad posvećen deci, i na projektu “Solidarnost” prioritet nam je zaštita dece i njihova sigurnost. Zbog toga susreti sa decom izbeglicama i rad sa njima predstavljaju poseban zadatak i ostavljaju utisak koji je teško prepričati, ili preneti na papir. Ipak delimo sa vama neke posebne priče – priče o hrabrosti, nadi i snovima koje treba ostvariti. Jedna od takvih je priča o dvanaestogodišnjem Manafu iz Avganistana, koji želi da postane lekar, kako bi mogao da pomaže ljudima. Priču je zabeležila naša koleginica Marija Nijemčević.
Parkovi kod autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta u Beogradu su već duže vreme mesto gde je znatan broj izbeglica iz Avganistana, Pakistana, Iraka pronašao svoje utočište. U parku je veliki broj onih koji sklapaju prijateljstva i razmenjuju ideje o mogućnostima za nastavak puta ali i onih koji su suočeni sa strahom, neizvesnošču i nesigurnošću. U ovoj drugoj grupi su najčešće oni koji su na ovaj težak i neizvestan put krenuli sami ili u pratnji svojih vršnjaka koji najčešće nisu stariji od 16 godina. Jedan od njih je i Manaf, dvanaestogodišnjak kog smo pronašli samog u parku dok je čekao da mu se drugari sa kojima putuje vrate iz Miksališta.

Manaf, stidljivi dečak iz Avganistana, koji je na put krenuo ispraćen podsticajima svog oca da sebi obezbedi bolji život, ali i negodovanjem majke koja ga je molila da ostane i da se ne rezdvajaju. On je ipak odlučio da krene u pohod na bolju budućnost, koji nije bio lak, koji je obeležen teškim koracima i nesigurnim odlukama. Tokom razgovora, Manaf spušta pogled i priča o svojim snovima i onome što bi želeo da postane kada jednog dana stigne u Nemačku. Kada smo ga pohvalili da dobro govori engleski, rekao nam je da je završio šesti razred, da bi želeo da nastavi sa školovanjem, i da postane lekar. Kaže da svakodnevno gleda kako u parku ljudi iz Srbije pomažu njegovim sunarodnicima, i nada se da će jednog dana isto tako moći da pomaže ljudima koji su u nevolji. U tom trenutku podiže pogled pun nade govoreći da će tada i porodica biti sa njim.
U toku dana, smešten je u kamp kako bi izbegao dodatne rizike sa kojima se suočavaju maloletnici u parkovima.