Priča o Lejli: „Kad porastem želim da se borim protiv nepravde“

Lejla je četrnaestogodišnja devojčica koja dolazi iz Avganistana. U Prihvatnom centru Preševo boravi već nekoliko meseci i redovno provodi vreme u prostorijama našeg Porodičnog kutka. Iako je u početku bila stidljiva i nije mnogo komunicirala sa kolegama iz tima, primetili smo njen potencijal i želju za učenjem. Sa željom da joj, kao i ostaloj deci u Prihvatnom centru, pružimo mogućnost za učenje, odlučili da uvedemo radionice engleskog jezika.

Prvih dana Lejla je marljivo, ali stidljivo, učestvovala u našim aktivnostima, da bi vremenom počela da priča o sebi, svojoj porodici i planovima za budućnost. Iako je sa sobom ponela slike razornog rata i svakodnevnih nasilnih sukoba sačuvala je entuzijazam i nadu u bolje sutra.

Mašta o tome da postane sutkinja. Kaže da u današnjem svetu postoji mnogo nepravde i zato želi da se bori za ljudska prava, završi studije na nekom od najboljih svetskih univerziteta i vrati se da pomogne ljudima u svojoj zemlji. Shvata da će taj put biti pun izazova, ali prihvata realnost veoma hrabro i ne gubi nadu da će stvari krenuti na bolje. Svesna je važnosti obrazovanja i emancipacije, zbog čega vredno radi i često insistira na edukativnim aktivnostima. Razume situaciju u kojoj se nalazi, brine o svojoj mlađoj braći i nikad se ne žali.

Brzo napreduje u savladavanju engleskog, a uči i nemački jezik. Učestvuje u radionicama posvećenim pletenju i štrikanju i redovno nas iznenadi kreativnošću u dekupaž tehnici. Voli geografiju, želi da uči o različitim zemljama. Sebe, u budućnosti, vidi u Kanadi, jer je zima za nju najlepše doba.

Rado učestvuje u jutarnjem razgibavanju, a posebno joj se dopada joga. Svojim drugaricama priča koliko je fizička aktivnost važna za zdravlje i stalno ih podstiče da se druže sa našim edukatorima.

Pre samo nekoliko dana dobili smo informaciju da nekoliko desetina porodica napušta Prihvatni centar u Preševu. Lejla smireno čeka ono što sledi i pita se gde će je život odvesti.