Milioni dece koja su lišena roditeljskog staranja ili su u riziku da bez istog ostanu, spadaju u najranjivije grupe dece koja ostaju bez podrške.
2019. godina predstavlja posebno adekvatnu priliku za Ujedinjene nacije da se bave pitanjem dece bez roditeljskog staranja, jer 2019. godina predstavlja 10. godišnjicu Smernica za alternativno zbrinjavanje dece.
Međunarodna organizacija SOS Dečija sela skreće pažnju na važnost adekvatnog zbrinjavanja dece bez roditeljskog staranja i poziva organizacije, institucije i mreže kojima je ova tema značajna da se, postavljanjem svog logoa pridruže Kampanji otvorenog pisma i podrže ideju da nijedno dete ne ostane bez brige.
Otvoreno pismo u znak podrške Rezoluciji o pravima dece bez roditeljskog staranja u 2019. godini.
Mi, potpisnici ovog otvorenog pisma, pozivamo države članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da se 2019. godine, kroz rezoluciju Trećeg komiteta o pravima dece, fokusiraju na prava dece bez roditeljskog staranja kao i decu koja su u riziku da ostanu bez roditeljskog staranja.
Analiza stanja
Milioni dece koja su lišena roditeljskog staranja ili su u riziku da bez istog ostanu, spadaju u najranjivije grupe dece koja ostaju bez podrške. Prema podacima UNICEF-a, oko 140 miliona dece je svrstano u kategoriju siročadi, od kojih je 15,1 miliona izgubilo oba roditelja. Drugi izvor procenjuje da 1 od 10 dece raste bez odgovarajuće roditeljske brige. Ova brojka uključuje decu koja su izgubila ili su u riziku od gubitka roditeljskog staranja i žive u izuzetno ranjivim okolnostima u kojima im nedostaje adekvatna briga i zaštita.
Širok spektar složenih faktora pokreće ponekad sprečivi gubitak roditeljskog staranja, na primer nemogućnost brige zbog fizičke ili mentalne bolesti, diskriminacija, zloupotreba supstanci, siromaštvo, smrt roditelja i drugi razlozi. Kada je to moguće, napore bi trebalo prvenstveno usmeriti na prevenciju potrebe za izdvajanjem deteta. Kada to nije moguće, tj. kada nije u najboljem interesu deteta, član 20. Konvencije UN-a o pravima deteta, navodi da države treba da osiguraju alternativno zbrinjavanje deteta „koje je privremeno ili trajno lišeno svog porodičnog okruženja“.
Alternativno zbrinjavanje je bilo koji aranžman, formalni ili neformalni, privremeni ili trajni, za dete koje ne živi sa svojim roditeljima, npr. srodničko hraniteljstvo, standardno hraniteljstvo, rezidencijalna briga i td. Bez pristupa kvalitetnoj i adekvatnoj alternativnoj brizi, deca bez roditeljskog staranja često se suočavaju sa ekonomskom, socijalnom i strukturalnom isključenošću i marginalizacijom koje vode u dugoročne posledice za decu i njihove zajednice. Deca u institucijama ili na ulici, odvojena od roditelja zbog siromaštva, sukoba ili invaliditeta, u velikoj meri su „pala“ sa statističke mape i plana globalnog razvoja. Važno je i hitno da se preduzme zajednička akcija kako bi se rešila njihova, često zanemarena situacija.
Od kada Konvencija o pravima deteta usvojena od strane Generalne skuštine UN, 20. novembra 1989. godine, nijedna rezolucija o pravima deteta nije se posebno odnosila na prava dece bez roditeljskog staranja. Zbog toga postoji kritički jaz u adresiranju ovog pitanja na sveobuhvatan način koji uključuje i ažurirane informacije. Naredna, 2019.godina, predstavlja posebno adekvatnu priliku za UN da se bave pitanjem dece bez roditeljskog staranja, jer 2019. godina predstavlja 10. godišnjicu Smernica za alternativno zbrinjavanje dece (A / RES / 64/142). Generalna skupština je 2009. godine pozdravila donošenje Smernica, čineći 2019. godinu ključnim momentom za procenu napretka, razumevanja izazova za implementaciju i unapređenje prava ove, često nevidljive grupe dece.
Obrazloženje za rezoluciju
Rezolucija o pravima dece bez roditeljskog staranja u 2019. godini je potrebna iz sledećih razloga:
1. Bavljenje pitanjem dece bez roditeljskog staranja i onih kod kojih postoji rizik od gubitka roditeljskog staranja, neophodno je za postizanje ciljeva održivog razvoja;
2. Deca su odvojena i odrastaju bez roditeljskog staranja u svakoj zemlji, čineći ovo univerzalnim problemom. Međutim, pristupi njihovoj zaštiti znatno variraju, kao i kvalitet brige koju dobijaju. Važno je promovisanje univerzalnog poštovanja politike koja je utvrđena u Smernicama UN za alternativno zbrinjavanje dece;
3. Troškovi i negativan uticaj na decu, porodice i društva su ogromni ako deca nepotrebno ulaze u alternativnu brigu i još su veći ako se nalaze u uslovima lošeg kvaliteta brige, što dokazano proizvodi dugoročne posledice za sve;
4. Postoji hitna potreba za rešavanjem nedostatka sveobuhvatnih, tačnih i službenih podataka o deci bez roditeljskog staranja, ili će ostati u „mrtvom uglu“ političkih i socijalnih programa;
5. Deca bez osnovne zaštite svojih roditelja su posebno ugrožena kršenjem ljudskih prava i imaju veću potrebu zaštite od strane države, kako uopšte, tako i u svojstvu zakonskog starateljstva. Istraživanje UNICEF-a iz 2014. godine pokazalo je da deca koja ne žive u roditeljskoj brizi, češće imaju lošije zdravlje i socijalni razvoj;
6. Gubitak roditeljskog staranja često je rezultat preklapanja ranjivosti, a rezolucija UN može predstaviti rešenja za ovo na integrisan, dosledan i koherentan način;
7. Postoji potreba da se analizira napredak koji su mnoge države potpisnice postigle da ojačaju i reformišu svoj sistem alternativne brige i usmere pokretače izdvajanja dece iz porodica. Kako Odbor za prava deteta (i druga tela UN) sistematično daju preporuke državama potpisnicama za primenu Smernica, Rezolucija UN-a koja pokazuje pozitivan napredak i detaljnije razmatra kako bi se njihova implementacija mogla bolje postići, pomoći će državama ugovornicama da ispune svoje obaveze prema Konvenciji o pravima deteta i drugim ugovornim telima;
8. Zbog višestrukih svetskih kriza i vanrednih situacija, uključujući i one koje rezultuju prekograničnim pokretima, broj dece bez roditeljskog staranja se povećava u mnogim zemljama, a ovo pitanje zahteva posebnu pažnju. Situacija maloletnika bez pratnje i dece odvojene od porodica može se rešiti kroz ovu Rezoluciju.
Preporuke
Smernice za alternativno zbrinjavanje dece daju autoritativna uputstva o primeni odredaba Konvencije o pravima deteta za ovu posebno ugroženu grupu. Rezolucija Generalne skupštine, na desetu godišnjicu Smernica, obnoviće posvećenost unapređenju politika koje sadrže Smernice.
Preporučujemo da ova Rezolucija naglasi obaveze država da regulišu i prate kvalitet i adekvatnost alternativnih sistema brige sa najboljim interesima deteta u centru, i podstiču države ugovornice da ponovo učestvuju u pružanju i ulaganju u niz opcija alternativnog zbrinjavanja dece koje mogu odgovarati interesima svakog deteta.
Preporučujemo naglasak na važnosti sistema koji sprečavaju nepotrebno odvajanje dece od roditelja i podržavaju izgradnju kapaciteta i ponovno ujedinjenje.
Preporučujemo fokusiranje na jačanje sistema podataka, kontrolu pristupa, zaštitu deteta, poboljšanje stanja u državnom sistemu brige, uključujući razvijanje sveobuhvatnog nacionalnog zakonodavstva i programa i pravilnu pripremu dece za napuštanje brige, tako da mogu biti samostalni nakon izlaska iz brige.
Mi, potpisnici, ostajemo posvećeni radu sa zemljama članicama kako bismo osigurali da ova rezolucija postane stvarnost i da deca bez roditeljskog staranja ponovo ne ostaju bez podrške.
Hvala na razmatranju!
Kako se pridružiti:
Popunite svoje podatke ovde i postavite logo Vaše organizacije ovde – Kampanja otvorenog pisma;
Ili:
Pošaljite mejl sa punim imenom, imenom organizacije i logotipom organizacije ovde.
