Porodica koja je uspela da ostane na okupu

Porodicu Obrenović koju čine devojčice Milena, Marija, Sanja i dečak Pavle,  napustila je majka koja je do tog trenutka deci pružala oslonac i podršku. Otac Milan se putem društvenih mreža obratio Centru za podršku porodici za pomoć. Nakon stupanja u kontakt sa ocem i prve posete porodici, otac je rekao da ne ume i ne može da se samostalno nosi sa izazovima u roditeljstvu, kao i da je spreman na to da najmlađi dečak bude zbrinut u hraniteljsku porodicu radi adekvatnije brige, koju on ne može da mu pruži.

Pridruživanjem  i pokazivanjem zainteresovanosti za njegove probleme, otac je prepoznao naš program kao sigurno mesto. Veoma često se obraćao za savete uz koje je prevazilaženje roditeljskih izazova postalo moguće. Redovnim terenskim posetama porodici, grupnim i individualnim razgovorima sa ocem i decom, pružanjem materijalne podrške usmerene na potrebe dece, uspeli smo da utičemo na stabilizaciju porodičnog funkcionisanja, podržimo i motivišemo oca da nastavi da vodi brigu o svoj deci, a posebno o najmlađem članu.

Osnaživanje i motivisanje oca dovelo  je do otpočinjanja procesa redovne vakcinacije najmlađeg deteta čime je omogućeno uključivanje u vaspitno-obrazovni sistem, polazak u vrtić gde je dečaku bio omogućen boravak sa vršnjacima. Veliku podršku pružili su Centar za socijalni rad i Centar za porodični smeštaj i usvojenje, zbog prepoznate važnosti ostanka deteta u biološkoj porodici, radom na ojačanju i motivisanju oca da preuzme brigu o deci.  U skladu sa tim, dečak nije izmešten iz porodice, niti je otac više pominjao takvu mogućnost.

U daljem radu sa porodicom Obrenović otac se obraćao za savete kako da na adekvatan način proradi sa decom majčin odlazak koji je doveo do neadekvatnog i nesaradljivog ponašanja najstarije ćerke Sanje, koja svoju patnju za majkom nije mogla sama da prevaziđe i koji je takođe uticao da se i ostala deca osećaju veoma nesigurno i uplašeno.

Centar za podršku porodici je pre svega obavio savetodavni i informativni razgovor sa ocem u kom je predložen odlazak najpre kod školskog psihologa, a zatim i uključenje devojčice Sanje u radioničarski rad kroz koji bi dobila adekvatnu podršku i priliku da prevaziđe situaciju u kojoj se našla. Nakon svake od radionica saradnica za rad sa porodicama je razgovarala sa devojčicom u cilju razrešenja nedoumica i održavanja dobrog vladanja kako u porodici tako i u školi.

Devojčica je rado učestvovala u svim razgovorima koji su doprineli njenom boljem razumevanju emocija koje oseća zbog majčinog odlaska. Omogućili su joj da nastavi redovno izvršavanje školskih obaveza i pomogli da uspostavi dobar odnos sa porodicom. Podrška porodici će se nastaviti i u buduće u cilju održavanja postignutih napredaka.