Porodica iz Obrenovca čija su deca bila u riziku od izmeštanja, pobedila u borbi protiv svih teškoća

Centar za socijalni rad iz Obrenovca uputio nam je, nakon procene stanja, porodicu u kojoj je, pored materijalnih i egzistencijalnih teškoća, postojalo još dubokih i ozbiljnih problema unutar odnosa u samoj porodici, funkcionalnosti, načinu života, kao i pogledu psihičkog zdravlja majke i odsustva oca. Porodica je priključena našem programu Jačanja porodica.

Škole i školski stručnjaci su obično oni koji prvi primete, u ponašanju deteta i postojanju ili nepostojanju komunikacije roditelja sa školom, da se nešto ozbiljno događa u porodici, što ostavlja posledice u životu, celokupnom stanju, uspehu i ponašanju deteta u samoj školi. Tako je bilo i sa našom devojčicom i dečakom, sestrom i bratom, starim 10 i 7 godina, koji su zbog teških i složenih okolnosti u životu porodice, odsustva oca i psihičke bolesti majke, proživljavali posledice i prolazili kroz patnju i konflikte.

Početak uspostavljanja poverenja između naših saradnica i roditelja bio je složen i težak proces, koji se oblikovao uz visok intenzitet pažnje, mnogih kućnih poseta i kontinuirane podrške. Edukatorke su sistematično pomagale deci u savladavanju školskog gradiva i ključnim aspektima dobrobiti i razvoja, što je omogućilo da roditelji steknu poverenje, nove uvide i požele napredak, prihvate savetodavnu podršku i usvoje nova znanja u pogledu primene i učenja roditeljskih veština.

Tokom 2019. godine, nastupilo je dramatično pogoršanje zdravstvenog stanja majke, i deca su privremeno izmeštena u Prihvatilište za urgentni smeštaj dece. Primenjena je mera privremenog oduzimanja dece.

Kako bi se porodica oporavila i stvorili uslovi za povratak dece, napravljen je plan koji je podrazumevao adekvatnu zdravstvenu negu majke i sređivanje porodičnog doma uz renoviranje prostorija. Saradnice su bile uz majku prilikom lečenja i odlazaka kod lekara, specijalista psihijatrije, pružajući joj ljudsku i solidarnu podršku da prebrodi krizu. Otac dece u tim trenucima nije bio prisutan.

U porodici je i pored svih nevolja, bilo ljubavi, i nada koju su saradnice imale, rukovodila se i tom spoznajom.

Deca su šest meseci provela u prihvatilištu. Majka i saradnice su ih redovno obilazile.

Tokom tih meseci, koji su se činili dugim i sporim, nakon temeljitih promena na bolje u životu i zdravlju roditelja koje su usledile, ali i velike ljubavi roditelja prema deci, koja se osećala za sve vreme rada, deca su vraćena u porodicu.

Povratak je izazvao beskrajnu radost roditelja, a tome smo se zajedno sa njima, radovali i mi. Nakon povratka dece u porodicu obezbedili smo redovnu podršku specijalističke psihijatrije majci i deci. Deca su nastavila da redovno posećuju radionice našeg projekta. Roditelji su naučili da budu otvoreniji prema deci u ispoljavanju pozitivnih osećanja i da aktivno iskazuju interesovanje za unutrašnji svet dece. Sada znaju imena svih najboljih drugova i drugarica svoje dece, priče i dogodovštine  iz škole, plan učenja i domaće zadatke. Prilike su se stabilizovale i za decu i za roditelje.

Uvereni iskustvom i snagom roditeljske ljubavi, ne odustajemo od naših porodica kada je teško i naizgled beznadežno, jer nevolje izgledaju nerešive, sve dok se ne pobede.