OSMESI NA LICIMA DECE – SNAŽAV MOTIV ZA RODITELJE

Ovo je priča o porodici Janić – mami Jeleni i njenoj deci Ivanu, Luki, Marku, Nini, Ivi i Urošu.

Jelenin brak bio je obeležen nerazumevanjem i nedostatkom podrške supruga, ali i čestim svađama i konfliknim situacijama koje su se završavale fizičkim nasiljem. Nepovoljna porodična atmosfera negativno se odražavala na razvoj dece. Patili su zbog nedostatka pažnje i ljubavi roditelja, neredovne ishrane, loše higijene i stambenih uslova. Jelena je bila u potpunosti svesna situacije, i u želji da njena deca žive i odrastaju u boljim uslovima, odlučila je da napusti supruga i da se razvede. Verovala je da će ovaj korak za nju i decu biti početak mirnijeg i srećnijeg života. U ovoj odluči podržao je otac, odnosno Ivanin, Lukin, Markov, Ninin, Ivin i Urošev deka.

Nakon razvoda Jelena je samostalno nastavila da brine o deci. Iako nezaposlena samohrana majka svim snagama se trudila da deci obezbedi srećno detinjstvo. Na tom putu, podršku su joj pružali prijatelji, komšije, najbliža rodbina, ali i Centar „Putokaz” u koji je porodica stigla po preporuci Centra za socijalni rad.

Cela porodica Janić lako je prihvatila podršu naših saradnica. Uključivanje u rad Centra „Putokaz” ipak bio je posebno značajan za Jelenu, s obzirom da je imala ogromnu želju da deci pokaže kako više neće dozvoliti da odrastaju u nezdravoj sredini.

Kroz individualne i grupne aktivnosti Jelena je jačala svoje lične snage i roditeljske kapacitete. Otvoreno je govorila o svom životu, braku, problemima sa kojima se suočava u svakodnevnom vaspitanju dece i odnosima sa svojim roditeljima. Individualne sesije učile su je o sebi, vlastitim snagama i karakteru, koji je u kriznim situacijama dovodio do impulsivnih reakcija i pogrešnih odluka.

Grupne aktivnosti pomogle su joj da sagleda svoje postupke na drugačiji način, da konstruktivnije rešava problematične situacije i odnose, posebno porodične. Postala je strpljivija, naučila je da ne reaguje na „prvu loptu“. Prevazišla je strah da će njena deca odrastati u nekoj drugoj porodici i vratila je poverenje u saradnike Centra za socijalni rad.

Decu je redovno dovodila u Centar „Putokaz”, i oni su rado učestvovali u svim aktivnostima. Posebno su im bile značajne one radionice u kojima su svi zajedno učestvovali.

Osmesi na licima dece, osećaj prihvaćenosti i podrške za Jelenu je bio motiv da nastavi da radi na sebi, a odatle je crpela i snagu za dalju borbu.

Porodica Janić danas živi srećnije, lakše se nosi sa svakodnevnim izazovima, i još uvek rado dolazi u Centar „Putokaz” jer mama Jelena veruje da rad na sebi nikada i nikome ne može da škodi.