„Nikada ne treba odustajati.“ Ovo je priča o umetniku iz Prihvatnog centra Principovac

Hakki je dvadesettrogodišnjak iz Sirije. Umetnik, koji boravi u PC Principovac. Na svoje, kako sam kaže, životno putovanje krenuo je sa majkom, dva brata i sestrom.

ˮ Slikanje je ceo moj svet. Ljubav prema umetnosti i talenat otkrio sam u osnovnoj školi, ali zbog školskih obaveza nisam imao mogućnost da se posvetim slikanju. Kada sam završio srednju školu i upisao ekonomski fakultet počeo sam da slikam. Tada sam crtao portrete i karikature. Nekada sam crtao prema modelima, a nekada po svojoj mašti i osećaju. Inspiraciju pronalazim svuda oko sebe, u svom okruženju, na internetu, u muzici… Bitno mi je u kakvoj atmosferi slikam. Najlepše slike stvaram uz potpunu tišinu ili tihu muziku, a što je kampu ponekad teško ostvariti. ˮ
2012. godine Hakki je sa porodicom izbegao u Irak.

ˮ Moj otac je preminuo. Zbog toga, morao sam da nadjem posao i da izdržavam porodicu. Radio sam razne fizički teške poslove. Sećam se, jednom sam doživeo nesreću na poslu i povredio ruku. Plakao sam, ne zbog bola, više zbog straha da neću moći više da radim i da slikam. Posle toga konkurisao sam u nekoliko škola kao profesor slikanja, ali sam svaki put odbijen jer nemam diplomu. Ja sam samouveren, nisam odustajao, verovao sam u sebe i na kraju sam i uspeo, zaposlio sam se kao profesor slikanja u jednoj školi. Optimista sam iako sam proživeo mnogo loših stvari, mislim da je život jedno veliko iskustvo. Možda sve ovo što pričam nekome može biti podsticajno za ostvarenje ciljeva i snova. Nikada ne treba odustajati. ˮ
Mnogo zidova u Prihvatnom centru Pincipovac krase radovi ovog mladog umetnika. Ono na šta smo posebno ponosni jeste oslikan zid našeg Sigurnog mesta za decu.

ˮ Ova slika je najmanje što mogu SOS-u da poklonim zauzvrat. Hvala Vam što ste videli i prepoznali moj talenat i što ste tu zbog nas.ˮ

Hakki je održao i likovnu radionicu sa decom u Prihvatnom centru.
ˮJa sam mnogo srećan jer sam imao priliku da u vašem kutku održim radionicu za decu i da im pokažem osnove crtanja. Ovde postoje mnoge jezičke barijere, ali umetnost ih ruši, umetnost je osećaj, često nisu potrebne reči. Rado učim druge. Posebno zbog činjenice da ja nisam imao tu priliku imam još veću želju da drugima prenesem svoje znanje. Tokom radionice primetio sam da ima mnogo talentovane dece koja vole crtanje, a to mi je dodatna motivacija da nastavim. Nema lepše nagrade od dečijeg osmeha. Želim da vam se zahvalim što ste ovde, što mi uvek pomognete, što mi pružate podršku i priliku da radim ono što najviše volim. Spomenuo bih jednu situaciju. U dvorištu kampa oslikavao sam stablo drveta. Baš u trenutku kada sam potrošio sve tempere devojka iz SOS Dečijih sela mi je prišla sa četkicama i temperama. Bio sam iznenadjen i veoma srećan. Nekako, čini mi, se to je i osećaj. Razumete ljude i prepoznajete ako nam je nešto neophodno i kada ne tražimo to od vas. ˮ
Hakki je i berberin. Završio je dva kursa u oganizaciji IOM-a i DRC-a u Iraku. Svakodnevno mnogo izbeglica u Prihvatnom centru Principovac u koristi ovu uslugu. Hakki je veoma popularan berberin u kampu jer pored klasičnih frizura pravi i umetničke frizure, razne crteže.
ˮ Ja sam krenuo u Evropu da bih slobodno mogao da slikam, da napredujem, da se usavršavam, da radim ono što najviše volim. Moja tri brata su već u Nemačkoj i nadam se da će jednog dana cela moja porodica ponovo biti na okupu. ˮ

Hakkijevi radovi se mogu pogledati na Facebook stranicama Hakki Abdul Majeed Art i Hakki Abdul Majeed Barber.