Naše priče: Dva rođaka na putu ka boljoj budućnosti

Dvanaestogodišnji Omar i trinaestogodišnji Tarik, dečaci iz Avganistana sa još tri dečaka iz Pakistana putuju Evropom. Upoznali smo ih u Prihvatnom centru Krnjača, gde su čekalai da otputuju, najpre u Mađarsku, a potom u Austriju.

„Naši prijatelji su već u Austriji“, kaže Omar, dok sedi u IT kutku, u kome deca provode vreme zabavljajući se na Internetu, ali i koristeći priliku da stupe u kontakt sa svojim rođacima i prijateljima.

Oni su napustili svoj dom i porodice i krenuli na dugo putovanje i preko Irana, Turske i Bugarske došli u Srbiju. Na pitanje zašto su napustili svoju zemlju, Omar odgovara „Zbog rata“ i tužno dodaje „Nismo mogli da idemo u školu“.
„Naravno da smo se plašili“, dodaje Tarik. „Tri dana smo pešačili kroz šumu, bez hrane i vode. Bilo je mračno i bilo je životinja u blizini. Sve vreme sam brinuo o svom rođaku i plašio se da li će sve biti u redu.“

Slavko, IT saradnik u našem IT kutku u Krnjači kaže da u ovom centru ima mnogo dece.

„Mnogo porodica se nalazi ovde mnogo maloletnika bez pratnje“, kaže Slavko, koji deci pomaže da otvore mejl adresu, naprave nalog na Fejsbuku i organizuje za njih radionice o osnovama rada na računaru. „Mnogo dece ne zna da čita i piše, pa im pomažem i oko toga“, dodaje on i objašnjava kako najveći broj dece i maloletnijka nema mobilne telefone, pa su računari i društvene mreže jedini način da stupeee u kontakt sa svojim porodicama i prijateljima.
Slavko je stekao mnogo prijatelja radeći sa decom u IT kutku u Krnjači. „Čuo sam mnogo različitih priča i mnoge od njih su tužne, ali neverovatno je kako su uspeli da sačuvaju veru i pozitivnu energiju.“

Omar i Tarik takođe se nadaju boljoj budućnosti. „Voleo bih da imam kvalitetan život. Želeo bih da učim“, kaže dvanaestogodišnji Omar, na šta Tarik dodaje „I ja želim da učim. I jednostavno da živim.“