Porodica je osnova društva u kojoj dete dobija čvrst temelj na kome će graditi svoj život. U porodici dete uči životnim vrednostima, deli obaveze, stvara trajne veze, u ambijentu u kome se oseća zaštićeno i voljeno. Ipak, ne treba zaboraviti da mnogo dece, iz različitih razloga, odrasta u alternativnoj brizi. U Srbiji je u toku 2019. godine je 6,179 dece raslo u alternativnoj brizi od čega 89% u hraniteljskim porodicama, a 11% u insitucijama. U domaćem sistemu alternativnog staranja na kraju 2018. godine ukupno je bilo 5.740 dece mladih i to 3.509 dece i mladih u okviru porodičnog smeštaja i 2.231 dete u okviru ustanova za smeštaj dece i mladih. Iz ovih brojeva može se videti tendencija povećanja broja dece koja odrastaju u sistemu alternativne brige. Podaci ukazuju na potrebu sistemskog odgovora u smislu razvoja rešenja koja su pogodnija za decu koja nemaju odgovarajuću podršku u svojim biološkim porodicama. Usluge podrške porodici samo su delimično priznate i nisu uključene u domaći zakonodavni okvir, nisu sistemski podržane i ne postoji stabilnost njihovog finansiranja.
Najčešći razlog za izmeštanje mališana iz bioloških porodica jeste neadekvatna roditeljska briga. Kako ne bi došlo do razdvajanja porodica, jedna od mera prevencije jeste i njihovo osnaživanje. Postoji jedan od primera dobre prakse kaja je razvijena i primenjena u cilju jačanja roditeljskih kapaciteta i sprečavanja izdvajanja dece. To je usluga Jačanja porodice SOS Dečijih sela.
„Nekada porodice, koje su u teškoj situaciji ili krizi, ne mogu na adekvatan način da brinu o svojoj deci. U takvim porodicama, koje su prepoznate kao rizične, naša organizacija radi sa roditeljima na jačanju njihovih kapaciteta za brigu o deci i poboljšanju kvaliteta njihovog života. Mi od 2014. godine pomažemo porodice u Beogradu, Nišu i Obrenovcu, kroz edukativnu, savetodavnu, psiho-socijalnu i materijalnu podršku. Pored toga, radimo i na podizanju svesti javnosti o značaju odrastanja deteta u sigurnom porodičnom okruženju punom ljubavi,“ izjavila je Vesna Mraković-Jokanović, nacionalna direktorka SOS Dečijih sela Srbija.
Konvencija UN o pravima deteta ukazuje da “dete ima pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje” kao i da se države obavezuju da “[1]obezbede da dete ne bude odvojeno od svojih roditelja protiv njihove volje, osim kada nadležne vlasti, uz sudski nadzor, odrede u skladu sa važećim zakonom i postupkom, da je takvo odvajanje neophodno u najboljem interesu deteta”. Iz ovog se može prepoznati da i sama konvencija UN prepoznaje važnost I značaj biološke porodice za odrastanje i dobrobit dece.
Danas porodice prolaze kroz dosta tranzicija i promena. Veliki je izazov biti roditelj – tome nas ne uče u školi. Naš cilj je da kroz dogovorene i planirane aktivnosti osnažimo porodice koje su od strane institucija prepoznate kao „porodice u riziku“, sve njene članove, kako bi omogućili roditeljima da se što bolje osete u ulozi roditelja, da osveste da je to odgovornost ali i prelepo iskustvo. U centru naših aktivnosti je dobrobit dece, tako da naše aktivnosti i intervencije imaju za cilj da ojaču sve članove porodica kako bi i nakon izlaska porodice iz projekta roditelji mogli da vode brigu o svojoj deci i da deca ostanu u svojim biološkim porodicama. Mi ovo ostvarujemo kroz savetodavni rad, edukativnu podršku za najmladje, povezivanje sa drugim uslugama u lokalnoj zajednici i kroz materijalnu podršku. Naši saradnici posećuju porodice u njihovim domovima, što čini ovu uslugu lako dostupnom. Kroz odnos poverenja i razumevanja stvorili smo dobru podlogu za želje promene u porodici i omogućili da se spreči izdvajanje dece iz bioloških porodica. Kroz program Jačanja porodica smo podržali do sada više od 700 porodica.
[1] Konvencija UN o pravima deteta, čl. 7.