Pored već pruženih saveta i smernica (tips) razvijeno je i nekoliko dodatnih za mlade.
Uspostavljanje rutine za mlade:
Uspostavljanje rutine može biti teško i u svakodnevnom životu, ali je poseban izazov u situacijama karantina, u kojima su pogođene „slobode“ mladih i od kojih se traži da ostanu u ograničenom prostoru. Posebno je važno da se uspostavi rutina koja pruža svakodnevni smisao, stvara predvidivost i nudi osećaj kontrole. Mladi bi trebalo da kažu svoje stavove o tome, što znači da bi uspostavljanje rutina trebalo da bude participativni proces. Dobar savet je dati mladima slobodu da ih kreiraju ističući šta dnevne rutine treba da uključuju ( tj.školski rad, svakodnevi poslovi, slobodno vreme) i koji delovi vremena nisu fleksibilni (npr. obroci ili kućni poslovi u određeno vreme ). Rutine se mogu isplanirati nedelju dana unapred, jer to mladima može pružiti pregled nedelje i pomoći im da imaju bolji osećaj kontrole. Rutine bi trebale da obuhvataju neke poslove, obrazovne aktivnosti, vežbanje kao i slobodno vreme i slobodno digitalno vreme. Podržava se pisanje rasporeda aktivnosti jer može povećati odgovornost. Mladi mogu da naprave raspored u svojim telefonima ili u planeru.
Obrazovanje:
Za vreme epidemije škole će biti zatvorene na neodređeno vreme, kako bi se ublažilo širenje virusa, zbog čega se mnoga deca mogu osećati frustrirano. Pored toga, ispiti mogu biti otkazani. Ovo bi moglo zabrinuti mnoge mlade ljude jer ugrožava njihove planove za upis u obrazovne institucije i /ili praksu. Mladima treba obezbediti pristup informacijama i smernicama od lokalnih vlasti i nastaviti dalju komunikaciju o aktuelnoj situaciji.
Državne vlasti mogu tražiti da mladi nastave studije putem internet platformi. Ovo može biti izazov zbog ograničenog pristupa internetu i prostoru. Pokušajte da izdvojite prostor (što je moguće tiši), u kom će mladi moći da obavljaju svoje školske aktivnosti. Nalaženje tihog mesta može biti teško i stoga bi trebalo razgovarati o zajedničkim pravilima za smanjenje buke.
Pristup informacijama, društvenim mrežama i lažnim vestima:
Pristup pouzdanim informacijama o potencijalnoj pretnji može da pomogne ljudima da se osećaju bolje, dok nejasne i nepouzdane informacije mogu povećati anksioznost. Zato je važno da podeliti sa mladima pouzdane i relevantne izvore informacija vezanih za KOVID 19. Proverite da li su mladi upoznati sa najnovijim informacija o epidemiji KOVID-19, dostupnih na veb sajtu Svetske zdravstvene organizacije i preko vaših nacionalnih i lokalnih vlasti u javnom zdravstvu.
Veoma je važno informisati mlade i obezbediti im pristup informacijama o tome šta mogu aktivno da rade da bi izbegli infekciju i širenje zaraze. Ograničite dezinformacije! Širenje virusa može kod mladih stvoriti anksioznost, dok se brinu za sebe i svoje najbliže. Obavezno pružite dodatne informacije mladima koji su najviše izloženi riziku (npr. postojeća medicinska stanja) i izvršite procenu načina na koji bi se rizici mogli ublažiti. Osigurajte da su mladi sa posebnim potrebama u stanju da razumeju mere koje treba da preduzmu, što može značiti upotrebu jednostavnijeg jezika i vizuelnih slika. Ovaj alat (This tool) koristi vizuelni sadržaj da objasni mere koje je potrebno preduzeti.
Normalizujte anksioznost, saslušajte brige mladih i pružite sigurnost. Potrebno je istaknuti važnost boravka kod kuće, a posebno razloge socijalnog distanciranja.
Mladi imaju pristup ogromnom broju informacija putem društvenih mreža (npr. tviter, instagram i / ili snepčet) i zato je važno voditi otvoren razgovor o nužnosti provere vesti koje primaju. Ove aktivnosti mogu dati neke smernice o tome što bi mladi trebalo da rade da bi proverili autentičnost vesti. Postoji nekoliko dobro poznatih načina za proveru činjenica (fact checkers), gde mladi mogu proveriti njihovu tačnost.
Ohrabrite virtuelni kontakt i podsetite mlade na bezbednost na mreži
Ohrabrite mlade da imaju virtualni kontakt sa svojim biološkim porodicama (ako postoje), vršnjacima i prijateljima; to će umanjiti osećaj izolovanosti. Takođe, pruža mogućnost povezivanja sa bliskim osobama i slobodno izražavanje osećanja. Ako postoje pravila koja se odnose na virtualne pozive / kontakte, podsetite mlade na njih i, ako je moguće, neka postanu deo njihove rutine. Uspostavljene su međunarodne kampanje kao što su “Glasovi mladih”, koje mladima omogućavaju da izraze svoju zabrinutost i kako na njih utiče ova situacija. Ohrabrite ih da prate uzore i poznate ličnosti koje pričaju o aktuelnom stanju. Neke poznate ličnosti govore o važnosti i ozbiljnosti virusa, uključujući fudbalere, muzičare i glumce. Budite svesni da u ovom trenutku mladi mogu imati veći pristup društvenim mrežama i zato je važno istaći pitanje bezbednosti na mreži (kliknite ovde click here za prošle vebinare).
Ohrabrite provođenje slobodnog vremena uz adekvatne digitalne sadržaje
Ako se nalazite u karantinu, vreme provedeno ispred računara, laptopa i / ili telefona, može biti povećano. Postoje dokazi koji ukazuju da trošenje puno vremena uz digitalne sadržaje može imati uticaja na mentalno zdravlje mladih. Zbog toga, podstaknite korišćenje njihovog slobodnog vremena za društvene igre, opuštajuće aktivnosti kao što su umetnost i zanat, kuvanje i muzičke aktivnosti. Pogledajte naše linkove (links) za dodatne resurse i aktivnosti.
Obratite pažnju na seksualno i reproduktivno zdravlje:
Pristup zdravstvenim uslugama vezanim za seksualno i reproduktivno zdravlje može biti ograničen tokom epidemije, jer bolnice postaju pretrpane. Pored toga, seksualno ponašanje mladih u svetlu krize se može promeniti. Izvršite procenu mogućih ponašanja / rizika koji mogu nastati usled trenutne situacije (npr. uticaj dečaka i devojčica koji dele prostor u dužem vremenskom periodu). Osigurajte da mladi i dalje primaju informacije o svom reproduktivnom zdravlju (npr. o kontracepciji), potrebi socijalne distance i rizicima od intimnog kontakta tokom epidemije.
Obezbedite privatnost
Tokom perioda karantina, boravak u zatvorenom prostoru ograničiće privatnost mladima. Od velikog značaja je da mladi još uvek imaju pristup određenom stepenu privatnosti. Razmislite o načinima na koje bi privatnost mogla da se poboljša. Na primer, može biti organizovan prostor / vreme, gde mladi mogu biti sami i prostor gde mogu voditi poverljive razgovore.
Obratite pažnju na mlade sa smetnjama u mentalnom zdravlju:
Obratite posebnu pažnju mladima koji imaju istoriju problema sa mentalnim zdravljem. Istraživanja ukazuju da ljudi koji imaju istoriju problema sa mentalnim zdravljem mogu biti posebno osetljivi na krizne situacije. Uz sve date savete i smernice, osigurajte da mladi ljudi i dalje uzimaju / imaju pristup svojim lekovima i psihološkoj podršci (npr. organizovano putem interneta). Ako je moguće, pokušajte organizovati alternativnu podršku. Pratite nivo anksioznosti mladih (npr. pitajući ih kako se osećaju) i obratite posebnu pažnju na promene u njihovom ponašanju. Za mlade ljude koji imaju istoriju samopovređivanja, upotrebe i zloupotrebe duvana, alkohola i drugih supstanci, biće važno proceniti kako ova situacija može uticati na njihovo ponašanje. Uverite se da ste upoznati sa procedurama i kako da postupite u slučaju povrede / hitne situacije.
Preispitajte pravila i postupke:
Važno je proceniti da li se već utvrđena pravila i postupci (npr. u vezi s navikama pušenja i / ili intimnog kontakta) i dalje primenjuju na trenutnu situaciju. Ovo je nova situacija u kojoj smanjivanje slobode i ograničavanje prostora može predstavljati nove rizike, koji još nisu uzeti u obzir. Procenite postojeća pravila i uticaj koji mogu imati na ponašanje mladih, i nađite rešenja za ublažavanje potencijalnih rizika.
Konačno, osnažite mlade da postanu uzori i iskoristite ovo vreme da se još više povežete s njima!
Brošuru možete preuzeti OVDE.
Korišćeni / dodati resursi:
Članak UNICEF-a, Kako razgovarati sa detetom o bolesti korona virusa 2019.
Članak iz Njujork tajmsa, 11.3.2020.
Seksualno/reproduktivno zdravlje:
https://reliefweb.int
https://www.unfpa.org
https://gbvaor.net
