KORISNI SAVETI O UČENJU

Da bi aktivnost učenja dala dobre rezultate, potrebno je da bude ispunjeno nekoliko uslova. Pred tobom se nalaze korisni saveti za učenje, koji će ti pomoći da lakše izabereš mesto i vreme za učenje, kao i da znaš koji je način učenja najbolji za tebe.

MESTO I VREME UČENJA

• Potrudi se da učiš na istom mestu, najbolje za radnim stolom ili u delu stana/kuće koji je tih i svetao. Izbegavaj učenje u fotelji ili krevetu jer su to mesta za odmor i relaksaciju.
• Pre početka učenja sredi svoj radni kutak i provetri prostoriju u kojoj učiš.
• Na radnom stolu neka ti stoje knjige, sveske i pribor iz predmeta koji ćeš toga dana učiti.
• Isključi mobilni telefon i TV, jer ometaju tvoju pažnju. Kompjuter/laptop ili tablet koristi u svrhu učenja, a ne zabave.
• Da bi učenje bilo uspešno i efikasno isplaniraj kako ćeš i šta učiti. Dakle, organizuj svoj dan tako da znaš kada je vreme za učenje, a kada za igru ili razonodu. U tome ti može pomoći nedeljni ili dnevni raspored aktivnosti koji praviš shodno svojim obavezama.
• Gradivo koje je teže i zahtevnije, uči kada si odmoran/na. Istraživanja su pokazala da je najpovoljnije vreme za učenje od 9 do 11h prepodne i od 16 do 18h popodne.

KAKO UČITI:

• Novu lekciju pročitaj celu u sebi ili naglas. Pogledaj slike, grafikone, tabele i dijagrame jer će ti oni pomoći da lakše započneš učenje. Zatim podeli lekciju na manje delove (celine).
• Pretvori svaki naslov/podnaslov u pitanje, odvoji važno od nevažnog, tako što ćeš koristeći bojice ili markere podvući glavne reči u lekciji. Zapamti da boje doprinose podsećanju.
• Tokom učenja pravi kraće beleške. Na marginama teksta zapisuj ključne reči, termine i pojmove, ali i nepoznate reči. Možeš koristiti slike i asocijacije jer one olakšavaju pamćenje novog gradiva. Budi slobodan/na da pitaš učitelja/nastavnika/profesora ukoliko nešto ne razumeš.
• Lekcije koje sadrži veliki broj podataka, uči više dana, deo po deo.
• Koristi različite tehnike pamćenja. Jedna od najpoznatijih su mape uma uz pomoć koje možeš grafički da predstaviš veliki broj informacija na jednom listu papira. Ove mape podsećaju na sliku drveta, gde je stablo centralni pojam, iz koga se pružaju grane koje predstavljaju ostale pojmove u vezi sa njim.
• Ukoliko imaš mogućnost, pročitaj iz nekog drugog izvora o istoj stvari o kojoj učiš (enciklopedije, Internet).
• Slične nastavne predmete ne uči jedan za drugim, kako ne bi došlo do mešanja lekcija. Ukoliko ih učiš istog dana, napravi veću pauzu (oko 1 sata).
• Intenzivno učenje u dužem vremenskom periodu dovodi do pada koncentracije i smanjuje tvoju efikasnost. Zbog toga, pravi kratke pauze od 10 do 15 min. Tada možeš da se prošetaš, protegneš i uradiš vežbe disanja ili istezanja, koje će obnoviti tvoju energiju i spremiti telo za dalji rad.
• Važna stvar tokom učenja jeste ponavljanje pređenog gradiva. Istraživanja su pokazala da većina ljudi zaboravi 70-80% informacija već narednog dana. Zbog toga je korisno da prvo ponavljanje gradiva bude 24 sata nakon učenja i da traje do 10 minuta. Drugo ponavljanje se preporučuje nakon 3 do 4 dana, a sledeće nakon nedelju dana. Na taj način, gradivo će ostati duže vreme zapamćeno.

ZA KRAJ

• Nakon završetka učenja izađi napolje. Najbolje je da učestvuješ u fizičkim aktivnostima kao što su vožnja bicikla, vožnja rolera ili neki sport. Na taj način tvoje telo će se razgibati, a mozak odmoriti.
• I na kraju, pohvali sebe za uloženi trud i uživaj u sticanju novih znanja i veština.

SREĆNO! 😊