Kako je „Putokaz“ pokazao Milošu pravi put?

Petnaestogodišnji Miloš je živeo sa majkom, jer njegovi roditelji razveli. Nije bio u kontaktu sa svojim ocem. Njegova majka nije imala stalan posao i njihova finansijska situacija je bila veoma loša. Povrh svega, dečak je počeo druženje sa neadekvatnom grupom vršnjaka i skoro sasvim se otuđio od svoje majke.

Želeći da se uklopi u grupu svojih vršnjaka, nije razmišljao o posledicama koje njegovo ponašanje može izazvati i nije mogao da prepozna loš uticaj koji su, dečaci sa kojima se družio, imali na njega.

Situacija je postala još gora, kada je stigao do osmog razreda osnovne škole. Počeo je da beži sa časova i, zajedno sa svojim novim prijateljima, izaziva probleme u drugim školama. Prekidali su časove, iskakali kroz prozor i slično. Nakon što je škola prijavila njegov slučaj Centru za socijalni rad, javila se mogućnost da bude poslat u popravni dom. Ali, umesto toga, Miloš je poslat u centar “Putokaz“ i uključen u Program jačanja porodica. Zabrinut zbog mogućnosti slanja u popravnu ustanovu, dečak je pristao da sarađuje i pokazao da je spreman da se promeni i napreduje.

Nakon nekoliko meseci rada, koji je uključivao savetovanje, pomoć u učenju i prisustvo radionicama, pokazale su se vidljive promene u dečakovom ponašanju. Unapređeni su porodični odnosi i Miloš je počeo da razvija bliskost sa svojim ocem. Od dečaka koji je bežao iz škole, postao je odgovoran učenik koji je redovno ispunjava svoje školske obaveze. Upisao se srednju školu koju je želeo i planira da je završi na vreme, tako da može da nađe posao i pomogne majci sa održavanjem domaćinstva. Radionice kojima je prisustvovao pomogle su mu da razvije nova interesovanja i upozna nove prijatelje, što ga je razdvojilo od dečaka koji su loše uticali na njega. On je zaista voleo da učestvuje u grupnim radionicama, pa je zbog toga počeo da pohađa radionice i u Udruženju samohranih majki, a sada je jedan od vršnjačkih edukatora i ima mogućnost da podeli svoje znanje i iskustvo sa učenicima osnovnih škola.
Miloš sada ima više samopouzdanja, odgovorniji je, i stekao je radne navike koje mu pomažu da ostvari svoje planove za budućnost.