15. maj, Međunarodni dan porodice ustanovljen je odlukom Generalnog sekretarijata Ujedinjenih nacija, pre tačno 30 godina, kako bi se istakao značaj porodice u svakom društvu.
Porodica i njen značaj za odrastanje i razvoj deteta, različiti programi podrške porodici u krizi, kako bi se osnažila za pružanje adekvatne brige svojim članovima i kako bi se sprečilo izdvajanje dece u alternativno brigu, osnova su vizije i misije Fondacije SOS Dečija sela Srbija.
Povodom Međunarodnog dana porodice, skrećemo pažnju javnosti na položaj porodice danas, koja se svakodnevno susreće sa različitim faktorima koji dovode porodice u rizik, i na rastuću potrebu za pravovremenom, individualizovanom i sveobuhvatnom podrškom.
Svako dete treba da odrasta u porodičnom okruženju u atmosferi sreće, ljubavi i razumevanja, navodi se u preambuli Konvencije Ujedninjenih nacija o pravima deteta. Pored toga, Konvencija navodi da dete ima pravo da zna ko su mu roditelji i pravo na njihovo staranje onda kada je to u najboljem interesu deteta. Ratifikujući Konvenciju, države su se obavezale da obezbede podršku deci u svim aspektima njihovog života, ali i da pruže podršku njihovim porodicama, odnosno roditeljima ili starateljima (čl. 18 i 27).
Nažalost, usled delovanja različitih faktora, porodice mogu biti i izvor rizika za dete. Rezultati sprovedenih studija[1] ukazuju da su, globalno, porodice danas izložene uticaju negativnih faktora više nego ikada ranije. Pored ranije prepoznatih rizika poput siromaštva, smrti člana porodice, invaliditeta, razvoda braka, savremena porodica se suočava sa dodatnim rizicima koji su najčešće posledica brzih globalnih promena, krizom i transformacijom tradicionalnih vrednosti, kao i nemogućnošću porodice da se nosi sa ovim promenama. Nedostatak ličnih kapaciteta roditelja, naučeni neadekvatni modeli ponašanja iz porodice porekla, nezaposlenost roditelja, teškoće u usklađivanju profesionalnog i porodičnog života, porodično otuđenje ili nedostatak porodične podrške samo su neki od dodatnih rizika.
Podaci poslednjeg popisa stanovništva u Republici Srbiji, pokazuju da se brak sklapa u sve kasnijem životnom dobu, a u proseku se godišnje zaključi oko 32.800 a rezvede 9.800 brakova, od kojih je više od polovine brakova u kojima su prisutna deca.
Sa druge strane, podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu ukazuju da je tokom 2022. godine prekinut do tada postojeći trend smanjenja broja dece koja se izdvajaju iz porodica. Tokom 2022. godine izdvojeno je čak 20,6% više dece u poređenju sa 2021. godinom. U ukupnom broju dece koja su izdvojena iz svojih porodica, 18,4% su činila deca uzrasta do 3 godine. Neadekvatno roditeljsko staranje evidentirano je kao razlog za izdvajanje 50,1% dece, odsustvo roditeljskog staranja za 18,8%, sprečenost roditelja da vrše roditeljsko pravo za 17,7% dok je nasilje nad decom razlog za izdvajanje 8,9% dece[2].
Nema zvaničnih podataka o broju porodica u riziku od izmeštanja dece, ali znamo da su različiti faktori rizika prisutni u velikom broju porodica. Ispod linije siromaštva prošle godine bilo je 122.518 dece (15,6%) koja nisu mogla da zadovolje osnovne životne potrebe, odnosno živeli su u domaćinstvu čija su primanja manja od 12.695 dinara mesečno. 20,3% dece i 20,4% mladih bilo izloženo riziku od siromaštva. U toku 2022. godine na evidenciji Centara za socijalni rad bilo je ukupno 179.802 dece koja su ostvarivala prava, koristila usluge ili su prema njima primenjivane mere socijalne i porodično-pravne zaštite. 179 dece je smešteno u domove, što je najveći broj prijema u domski smeštaj u proteklih pet godina, a udeo dece uzrasta do tri godine koja su smeštena u domove 6,1% što je najviše u prethodnih deset godina. Gotovo isto toliko dece je smešteno u prihvatilišta, konstantno se povećava broj slučajeve nasilja nad decom i u porodici, broj dece i mladih u sukobu sa zakonom i sa problemima u ponašanju.
Podaci pokazuju i da su usluge socijalne zaštite, koje treba da obezbede jedinice lokalne samouprave i druge mere podrške porodici nedovoljno razvijene i nisu dostupne ili održive.
Izdvajanje dece iz biološke porodice, može predstavljati traumatsko iskustvo i imati ozbiljne i dalekosežne negativne posledice po njihov razvoj i dalji život. Zbog toga je važan preventivan rad u cilju podrške porodicama u krizi.
Zalažući se za pravo deteta na zdrav rast i razvoj, kao i na pravo deteta na život u porodičnom okruženju, naša Organizacija već 10 godina sprovodi Program „Jačanje porodice“, usmeren na pomoć biološkim porodicama kod kojih je, iz različitih razloga, nastupila kriza u funkcionisanju i porodičnoj dinamici i postoji rizik od izmeštanja dece.
U prethodnih 10 godina, kroz ovaj program, pružena je podrška za 1.281 porodicu sa 5.086 članova, od kojih je 2.961 dete. Trenutno, ove programe imamo u 9 opština i gradova: Zemun, Obrenovac, Niš, Gadžin Han, Kraljevo, Čačak, Trstenik, Vrnjačka Banja i Raška.
Primarni zadatak usluge “Jačanje porodice” je da unapredi kvalitet roditeljske brige o deci. Individulani plan aktivnosti sačinjava sa zajedno sa porodicom na osnovu prepoznatih snaga, rizika i potreba porodice, sa ciljem da se porodica osnaži, da izgradi sopstvene kapacitete za prevazilaženje kriznih situacija, roditeljske veštine, i da poboljša svoje celokupno funkcionisanje. Podrška se pruža kroz intenzivni terenski rad, u domu same porodice, kao i u našim centrima, i uz saradnju sa drugim akterima u zajednici. Prvih 1000 dana života deteta su ključni za njegov razvoj, pa je poseban fokus na podršci ranom razvoju, kroz izgradnju kapaciteta roditelja. Radimo i na uključivanju dece u obrazovni sistem i pružanje podrške tokom školovanja i u izgradnji socijalnih veština. Specifična podrška je potrebna i adolescentima, da prevaziđu negativna životna iskustva.
Naš najveći rezultat je da gotovo nema izdvajanja dece iz porodica koje su uključene u našu uslugu, a imali smo i nekoliko slučajeva povratke dece sa alternativne brige u svoje biološke porodice. Po izlasku iz Programa više od 95% porodica je sposobno da obezbedi osnovne uslove za brigu o deci i da funkcioniše koristeći različite mere podrške. Naše iskustvo pokazuje da se najbolji rezultati postižu se kada se porodice u Program uključe u ranoj fazi, kada je rizik od izdvajanja dece nizak i kada kod roditelja postoje snage i očuvani kapaciteti za lični razvoj, izgradnju veština roditeljstva i prevladavanje krize. Zato je važno pravovremo prepoznavanje rizika i obezbeđivanje podrške.
Nažalost, sistem socijalne zaštite u Srbiji nema definisane standarde i usluge koje pružaju ovakvu podršku porodici u riziku, pa one nisu ni dostupne velikom broju ugrožene dece i porodica i realizuju se uglavnom projektno, bez održivosti i kontinuiteta, za relativno mali broj dece.
Zato je važno da se donesu normativni okviri za standardizaciju usluga i servisa namenjenih očuvanju porodice i njenom stabilnom funkcionisanju, da se obezbede resursi, odnosno pružaoci usluga i finansijska sredstava za njihov održivi rad na nacionalnom i lokalnom nivou. Preduslov za to je intenzivnija i blagovremena saradnja svih aktera – državnih institucija, nevladinog sektora, i sistema socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja i drugih, kao i angažovanje cele zajednice i promovisanje pravih životnih i društvenih vrednosti, uključujući porodicu i društvenu brigu o deci i mladima.
CELO SAOPŠTENJE MOŽETE PREUZETI NA LINKU
Saopštenje za institucije i udruženja_Dan porodice
