Kada razumemo traumu, možemo naučiti i kako da se sa njom nosimo. Deca koja su se suočila sa fizičkim ili emocionalnim zlostavljanjem i zanemarivanjem od strane onih koji su trebali da se brinu o njima i da ih zaštite, često trpe traume. Ako se trauma rešava u ranom uzrastu, deca mogu naučiti mehanizme koji će im omogućiti da se oporave i da pruže podršku njihovom daljem razvoju. Međutim, starateljima i drugim osobama koje rade sa decom često nedostaju stručne obuke na ovu temu. Projekat „Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece – integrisanje praksi zasnovanih na znanju o efektima traumatskog iskustva u sistem alternativne brige (TIP)“ nastoji da premosti jaz obučavanjem praktičara za brigu o deci i mladima i podizanjem svesti o uticaju traume.
Prema studiji sprovedenoj u Velikoj Britaniji, više od polovine dece i mladih u alternativnoj brizi doživelo je zanemarivanje u životu, 37 odsto se suočilo sa nasiljem u porodici, a trećina ima roditelja koji zloupotrebljava psihoaktivne supstance.
„Deca i mladi koji odrastaju u alternativnoj brizi suočavaju se sa specifičnom vrstom traume koju nazivamo kompleksnom traumom. To je uzrokovano ponavljanjem neželjenih iskustava. Ako se to dogodi tokom detinjstva, može izazvati ranjivost i uticati na razvoj deteta,“ objašnjava Lubos Tibenski, psiholog koji radi kao programski savetnik za SOS Dečija sela, u Evropi, na Bliskom istoku i u centralnoj Aziji.
Koristeći najnovija istraživanja o traumi i praktičnu ekspertizu, praksa u vezi sa traumom omogućava profesionalcima, uključujući i druge ljude koji brinu o deci (hranitelji, vaspitači I dr.), da prepoznaju traumu, nauče kako da na odgovarajući način reaguju na nju i stvore negujuć odnos prema deci i mladima I kroz to im pomognu u procesu oporavka.
„Kada razumemo šta je trauma, i na koji način utiče na naš život, mnogo je lakše razviti sopstvene mehanizme za njeno prevazilaženje,“ kaže dvadesetogodišnji Ivan koji je odrastao u alternativnoj brizi. Stručnjaci za brigu o deci i mladima obučeni o traumi mogu da naprave veliku razliku u njihovim životima. „Kada deca i mladi vide da su odrasli koji brinu o njima edukovani o traumama, to može doprineti da se lakše otvore prema njima,” objašnjava Ivan.
Projekat „Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece – integrisanje praksi zasnovanih na znanju o efektima traumatskog iskustva u sistem alternativne brige (TIP)“, sufinansira Program Evropske unije za prava, jednakost i građanstvo (REC), a vodi ga Međunarodna organizacija SOS Dečija sela i njene članice u Belgiji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Srbiji, u saradnji sa CELCIS –om. Projekat ima za cilj da stručnjacima koji rade sa decom I mladima pruži znanje i alate neophodne za razumevanje traume i zadovoljavanje potreba dece i mladih ljudi koji su njome pogođeni. Projekat, profesionalcima koji direktno rade sa decom i mladima u alternativnoj brizi, pruža detaljnu obuku o traumama, omogućavajući im da u svom radu koriste prakse zasnovane na znanjima o traumi.
„Alternativna briga, umesto da vam samo daje mesto za život, takođe bi trebalo da se odnosi na vaše mentalno zdravlje. Lakše je nositi se sa traumom u mladosti kao delom procesa odrastanja, nego se u zrelom dobu suočiti sa svim ovim problemima,“ kaže dvadesešestogodišnja Ioanna iz Grčke. „Tu se ne zaustavlja! Da bi se promenili životi dece, moraju biti uključeni svi ljudi koji ih podržavaju, uključujući nastavnike, sudije i lekare,“ dodaje Lubos Tibenski, koji je takođe bio deo Evropske ekspertske grupe koja podržava projekat.
Pored obuke uživo, projekat se fokusira na podizanje svesti kroz program e-učenja, kojim se nastoje obučiti stručnjaci iz društvenog, obrazovnog, zdravstvenog i pravosudnog sektora za bolje razumevanje i identifikovanje nepovoljnih iskustava iz detinjstva i njihov uticaj na razvoj dece. Obuke će biti dostupne na svim jezicima zemalja projekta od 10. oktobra 2021. godine, što se podudara sa Svetskim danom mentalnog zdravlja.
Projekat trenutno razvija preporuke politika kako bi ohrabrio javne institucije i donosioce odluka da se na nacionalnom nivou posvete podršci i primeni praksi zasnovanih na traumi, čime se obezbeđuje široko prihvatanje praksi i trajan uticaj na dobrobit dece. „Svi radimo na tome da pružimo podršku deci i mladima da postanu autonomne i nezavisne odrasle osobe koje žive svoj život prema svojim željama. Nerazjašnjene traume i teškoće u mentalnom zdravlju mogu, na primer, dovesti do napuštanja škole, izazova na tržištu rada i zloupotrebe psihoativnih supstanci. Stoga informisanost o traumi doprinosi tome da mladi ljudi imaju budućnost kakvu svi želimo da imaju,“ zaključuje Lubos Tibenski.
