HUMANOST KAO IZBOR

Prema nekim definicijama humanost je „moralno ponašanje čoveka u skladu sa etičkim vrednostima postavlјenim u određenoj zajednici“. Ona podrazumeva toleranciju, poštovanje svih lјudi, njihovih osobina i uverenja, pravo na jednakost i dostojanstvo bez obzira na poreklo ili pol. Savremeno sagledavanje humanosti podrazumeva i snažno poštovanje prirode i životinja, kao neraskidivog dela našeg života. Ipak, humanost se najčešće vezuje za solidarnost i podrazumeva brigu i pomoć lјudima u nevolјi.

Ne rađamo se humani, humanost se razvija vaspitanjem i činjenjem umnožava. Ako decu od malih nogu učimo da starijim komšijama ponesu teške kese do stana, umesto njih odu u prodavnicu, sa drugom ili drugaricom iz klupe podele užinu ili čokoladu, i čine dobro bez očekivanja da za to delo dobiju bilo kakvu nagradu ili pohvalu, velike su šanse da će postati solidarni odrasli.

Empatija i saosećanje koje razvijamo kod dece predstavlјaju temelј na kome će se razvijati osećaj za potrebe drugih – od najbližih članova porodice, preko komšija, prijatelјa, sugrađana do društva u celini. Osećaj za druge je poput vožnje bicikla – jednom stečen, teško se gubi. Zbog toga je izuzetno važno da decu učimo da budu brižni i saosećajni lјudi, koji će u činjenju dobrog imati ličnu satisfakciju. Nemački filozof Fridrih Niče jednom prilikom je rekao: „Najbolji način da se svaki dan započne dobro je da pri buđenju mislite na to koga biste toga dana mogli obradovati“. Čini se da je upravo ovaj životni stav temelј sreće i zadovolјstva našeg bića, hrana za našu dušu.

Živimo u izazovnim vremenima koja svakoga dana provociraju naše vrednosti i uverenja. Od nas samih zavisi da li ćemo i u kojoj meri istrajati na putu očuvanja vlastitog mira i doživljaja lične sreće. Humanost nam nesumnjivo u tome značajno pomaže, i zato ne čudi što se veliki broj ljudi uključuje u različite volonterske ili humanitarne akcije. Zahvaljujući njima na kraju svakoga dana u krevet ležemo svesni da smo uradili nešto dobro. Prvenstveno za druge, a zatim i za sebe same.

Rad sa decom i mladima bez roditeljskog staranja, kao i sa socijalno-ugroženim porodicama izuzetno je odgovoran. Svaki dan predstavlja novi izazov koji treba savladati. Emocije su brojne i ostaju sa nama čak i kada se radno vreme formalno završi. Ipak, osećaj zadovoljstva i sreće kada se dostignu ciljevi i ostvare promene, kada neki ptići izađu iz gnezda, neki mladi zasijaju kao zvezda Danica, a porodice prevaziđu svoje brige i probleme – ne može se rečima opisati. Ne bismo bili ni dobri ljudi, ni veliki profesionalci kada bismo o tome preglasno govorili. Mi biramo da se uspesima radujemo tiho i sa onima sa kojima smo ih dostigli. Biramo da budemo humanisti u duši. Biramo da svake večeri na spavanje odlazimo s osmehom, a svakog jutra ustanemo s razmišljanjem koga bismo danas i kako mogli obradovati.

Dragi prijatelji, neka vam je srećan Međunarodni dan humanosti!