Gradimo partnerstva sa ciljem pomoći izbeglicama

Andreas Pap, direktor Globalne hitne pomoći u Međunarodnoj organizaciji SOS Dečija sela objašnjava kako SOS Dečija sela pomažu izbeglicama u Srbiji.

Gospodin Pap posetio je početkom avgusta aktivnosti SOS Dečijih sela Srbija u prihvatnim centrima Adaševci i Obrenovac.

SOS Dečija sela Srbija pružaju pomoć u 12 od 18 prihvatnih centara i jedina su nevladina organizacija koja radi u 6 prihvatnih centara. U Srbiji trenutno živi 4700 izbeglica, od kojih su polovina deca, a 700 maloletnici bez pratnje. U intervjuu za sajt Međunarodne organizacije SOS Dečija sela, gospodin Pap govori o tome koje su njihove potrebe i kako im SOS Dečija sela Srbija pružaju pomoć i podršku.

Maloletnici bez pratnje su glavni razlog za brigu zbog njihove ranjivosti i izloženosti krijumčarima. Šta je urađeno da se pomogne ovoj grupi?

Obezbediti brigu i zaštitu za ovu veoma ranjivu grupu je jedan od najvećih prioriteta u svim našim programima hitne pomoći, ali to nije uvek lako. Mnogo mladih ljudi sa kojima smo razgovarali u Srbiji ne želi da ostane ovde. To otežava situaciju, jer ih ne možemo prisiliti da ostanu dok se ne spoje sa svojom porodicom, ali nema sumnje da je opasno za njih da nastave put. Krijumčarenje neće prestati i postaje sve opasnije za te mlade ljude.

Na počeku nove školske godine, da li postoji dovoljno mogućnosti za obrazovanje dece izbeglica?

Jedan od glavnih izazova je kako da okupiramo mlade ljude i obezbedimo da oni koji su školskog uzrasta budu uključeni u školski sistem. Unicef, kao jedan od partnera sa kojima radimo u Srbiji, radi sa vladom, sa ciljem da obezbedi da deca uzrasta od 7 do 14 godina od jeseni budu uključena u školski sistem. Nakon toga će uslediti plan za decu koja treba da pohađaju srednju školu. Problem sa starijom decom je to što su manje zainteresovani, jer je njihov glavni cilj odlazak u drugu zemlju.

Koje su mogućnosti za pružanje pomoći starijoj deci?

Sa timom SOS Dečijih sela Srbija razmatrali smo nekoliko mogućnosti za pružanje pomoći ovoj deci. To uključuje organizovanje okupacionih aktivnosti i radionica za stručno usavršavanje, koje će im omogućii da uče i ispune slobodno vreme. Još jedna od mogućnosti je mobilni tim koji bi organizovao aktivnosti za stariju decu, sličan „Super autobusu“, koji organizuje aktivnosti za decu mlađeg uzrasta. Ovaj mobilni tim mogao bi da ponudi obuke iz oblasti novih tehnologija, što bi mladim ljudima dalo veće mogućnosti za zaposlenje. Znamo da interesovanje što postoji, zbog toga što su IT kutci, kao mesta u prihvatnim centrima u kojima obezbeđujemo korišćenje Interneta i računara, jedna od naših najtraženijih usluga kada su u pitanju maloletnici bez pratnje.

Kako biste opisali ulogu SOS Dečijih sela Srbija od početka programa hitne pomoći izbeglicama?

Za mene je izvanredno kako SOS Dečija sela Srbija rade na jačanju kapaciteta lokalnih zajednica koje su uključene u pružanje odgovora na izbegličku krizu. Kroz program „Solidarnost“, gradimo snažna partnerstva sa lokalnim i međunarodnim organizacijama i institucijama i jačamo njihove kapacitete za brigu o deci i zaštitu dece. Partneri nas cene i dobijamo veoma pozitivne utiske o našem radu, naročito kada je u pitanju stručnost u oblasti zaštite dece, briga o deci i izgradnja kapaciteta, prvenstveno kada su u pitanju rano otkrivanje trauma, prvi odgovor i upućivanje.

Impresivni su i posvećenost i privrženost, koju zaposleni u SOS Dečijim selima pokazuju u radu sa decom i maloletnicima bez pratnje. Zaista je dirljivo videti koliko oni brinu i koliko ih cene kolege iz partnerskih organizacija, ali i oni kojima pomažemo.

Izvor: www.sos-childrensvillages.org