Kako bismo doprineli unapređivanju prava deteta u Srbiji, zajedno sa Mrežom organizacija za decu Srbije uputili smo relevantne nalaze i preporuke Evropskoj komisiji, koja je iste integrisala i objavila u svom najnovijem Izveštaju o napretku Srbije za 2024. godinu.
Izveštaj Evropske komisije potvrđuje izostanak daljeg napretka na strateškom i zakonodavnom nivou u oblasti prava deteta. Jedan od izazova koji je naglašen jeste nedostatak Strateškog plana za decu, s obzirom na to da je poslednji Nacionalni plan akcije za decu važio do 2015. godine. Takođe, Srbija još uvek nije ratifikovala Treći fakultativni protokol uz Konvenciju o pravima deteta, koji omogućava deci da podnesu žalbe direktno Komitetu za prava deteta UN, ukoliko smatraju da su njihova prava povređena.
Pored toga, u izveštaju se navodi i da je Strategija za zaštitu dece od nasilja istekla 2023. godine, bez adekvatne evaluacije njenog sprovođenja. Nakon velike tragedije u školama u maju 2023. godine, Srbija je usvojila Pravilnik o reagovanju obrazovnih ustanova na vršnjačko nasilje, ali izveštaj ukazuje na potrebu unapređenja sektorskih protokola za zaštitu dece, nakon usvajanja Opšteg protokola za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja.
Izveštaj dalje ističe da je Savet za prava deteta, kao jedino vladino savetodavno telo u oblasti prava deteta, bilo neaktivno od 2023. godine i naglašava potrebu da država obezbedi neophodne resurse za njegovo funkcionisanje.
Evropska komisija primećuje da 2023. godine nije bilo napretka povodom usvajanja relevantnih zakonskih izmena i dopuna, uključujući i Porodični zakon kojim bi trebalo izričito zabraniti telesno kažnjavanje dece u porodici, kao i dečje brakove. Takođe, sugeriše da novi Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnika u krivičnom postupku treba da bude usklađen sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima. Srbija takođe treba da odgovori na preporuke Lanzarote komiteta u vezi sa Konvencijom Saveta Evrope o zaštiti dece od seksualnog iskorišćanjavanja i zlostavljanja (Lanzarote konvencija).
Izveštaj poziva i na poboljšanje obuhvata i adekvatnosti socijalnih davanja za osobe ispod praga siromaštva, uključujući novčanu socijalnu pomoć i dečije dodatke. Takođe, istaknuta je potreba za statističkim podacima o ranjivim grupama, raščlanjenim prema starosti i polu, uključujući romsku decu i decu sa invaliditetom.
Takođe, romski učenici i dalje se suočavaju sa visokom stopom napuštanja škole, posebno romske devojčice, što ukazuje na sistemske probleme u obrazovnom sistemu.
Izveštaj takođe naglašava izazovno okruženje za OCD u Srbiji, uključujući probleme sa nedovoljnom transparentnošću javnog finansiranja i ograničenim mogućnostima za učešće OCD u kreiranju politika.
Pored naše organizacije, doprinos izveštaju Evropske komisije dale su i druge organizacije članice Mreže organizacija za decu Srbije: Grupa za decu i mlade „Indigo“, Zapadnobalkanski institut WEBIN – TUTORING PROGRAM, “NEXUS-Vranje”, Udruženje stručnjaka za podršku deci i porodici „FICE Srbija“, Udruženje za pomoć deci sa posebnim potrebama “Naši snovi”, “KOKORO”- Bor, Centar za nestalu i zlostavljanu decu – CNZD, PIN – Mreža psihosocijalnih inovacija, Prijatelji dece Srbije, Centar za prava deteta, Centar za integraciju mladih, Udruženje građana“Roditelj” Sremska Mitrovica i Centar za podršku SVEDA – CPS.