Briga o deci i porodicama

Amela je u drugom stanju. Inače je samohrana majka četvoro dece. Njen muž je u zatvoru zbog pljačke, već 18 meseci. “Otišli smo u Nemačku, kao ekonomski migranti kada je Demir, naš najstariji sin, imao 5 godina”, priseća se ona. To je bilo pre nego što su građani Srbije mogli da putuju u zemlje u Šengenu bez vize.

Porodica je provela u Nemačkoj godinu dana pre nego što su deporovani. Tu godinu obeležila je tragedija, jer je njihovo drugo dete izgubilo život. Mlada majka još uvek pokušava da se pomiri sa tim gubitkom.

Njene dve ćerke su predškolskog uzrasta, dok je sin, Demir drugi razred osnovne škole.

„Nisam baš dobar u školi“, priznaje dečak.

„Kako bi i mogao biti“, dodaje Amela. Kuća ima samo dva kauča i dve police. Mali sto za ručavanje je jedino mesto gde Demir može pisati domaći zadatak. Majka mu ne može pomoći sa domaćim zadacima, jer ni sama nema adekvatno obrazovanje. Tek su joj 24 godine.

Centar za podršku porodici „Putokaz“ počeo je da pomaže ovoj porodici nakon što je Amelin muž otišao u zatvor. Obezbeđivali smo im hranu, odeću i sredstva za higijenu.

„Ana mi je pomogla da sačuvam optimizam. Jačala je moj duh. Stalno me je vukla na radionice i grupne aktivnosti. U početku mi nije bilo jasno zbog čega ona to radi i šta je svrha svega toga. Išla sam na sve događaje i aktivnosti koje su organizovane, ne shvatajući šta oni zapravo znače za mene i za moju decu. Sada razumem. Oni zaista brinu za decu i porodice. Oni su o mojoj deci brinuli kao niko nikada pre“, kaže Amela. „SOS Dečija sela su kao dar sa neba“, dodaje ona. „Ne znam šta bismo radili bez njihove podrške.“

Centar za podršku porodici „Putokaz“, kroz različite usluge, za skoro 4 godine postojanja, pomogao je više od 300 najugroženijih porodica i postao, kako većina to kaže, njihov putokaz ka boljoj budućnosti.