PENZIONISANI bankar, poreklom iz zaseoka Pope kod Jošaničke banje, već šest decenija nije posetio rodni potkopaonički kraj, ali svim srcem živi sa njim. Njegovo ime je Milomir Glavčić. Četrdeset godina Milomir Glavčić i njegova supruga Armelina šalju novac i poklone rodbini, prijateljima i srpskim izbeglicama, najčešće za verske praznike. Tako je bilo i ovog Božića. Dar je stigao sa iskrenom porukom.
Vas koji ste ostali da živite u rodnim brdima ja smatram herojima i lično vam zahvaljujem na tome što ste doprineli da naša sela ne izumru. Ja vam se i izvinjavam u moje, ali i u ime svih koji smo podvili rep i otišli u tuđi svet. Zato, vas uz ove sitne poklone pozdravljam i ponovo obećavam da moju zemlju, moj kraj i vas, moje zemljake i komšije, naročito one mlađe koji su odlučili da tu žive, nikada neću zaboraviti – vaš Milomir Glavčić.
Zemljaci su Milomira Glaviča prozvali Božić Bata iz Ontarija, jer im je ove zime pomogao u najtežim trenucima.
Zbog krize i zemljotresa u Kraljevu, naš divni deda Milomir Glavčić je nama rođacima poslao novac za popravku kuća, popunu kućnog budžeta ili školovanje dece. Samo je tražio da novac ne troše na putovanja. Novac je dobilo 135 rođaka i dece, koja su dobila po 2.000 evra. Naš rođak Radoje obilazi familiju Glavčić u Kraljevu, Raški, okolini Jošaničke Banje, Ivanjici, Beogradu i Pančevu i raspoređuje novac, koji je stigao iz Kanade. To je dedin poklon familiji za Božić – otkrio nam unuk Nenad Glavčić iz Kraljeva.
Milomir Glavčić šalje novac u rodni kraj najmanje dva puta godišnje. Prošle godine je na dan Svetog Ilije u rodno selo poslao 25.000 evra. A pred novogodišnje i božićne praznike bogat dar svojim Glavčićima u iznosu od 130.000 eura. Pored rođaka Glavčić pomaže i humanitarne organizacije. Lane je novčani dar dobila organizacija SOS i Dečije selo iz Kraljeva i bjelopoljska grupacija „Setite se nas“. Donacija od 4.250 eura bila je namenjena Srbima raseljenim sa Kosova i Metohije u Crnoj Gori i podeljena je u 52 porodice.
– Glavčićeva želja i njegov poziv je da brat pomogne bratu, da žive u slozi i miru i ne dozvole da podele bilo koje vrste utiču na njih – kaže Mila Goljević, predsednica organicacije iz Bijelog Polja.
Svoj težak životni put Glavčić je opisao u memoarima „Trn u nozi na dalekom putu“. Kada je 1947. služio vojsku na karauli, ukradenim čamcem je prešao Prespansko jezero i prebegao u Grčku. Put ga je, preko emigrantskog logora u Italiji, odveo u Kanadu, jer je čuo da u toj zemlji „ulicama hodaju pečeni prasići, a na uglovima stoje ljudi koji dele hranu i kolače“. U Nijagari je radio u rudniku, ali je, sanjajući bolji život, štedeo svaki dolar, postao ugostitelj i jeftino kupovao kanadske livade i utrine na kojima će nići kanadske varoši. Deo zarade je slao svojoj porodici u Srbiju. Ukupna donacija Božić Bate iz Ontarija vremenom se popela na oko pola milion evra.
U međuvremenu u Kanadi je razvio bankarski posao sa davanjem novca na pozjamicu i u tome zaradio veliki imetak. Dobio je sina Mihaila i ćerku Jovanku.
– Naš deda živi pravim srbijanskim životom, odlazi u crkvu, praznuje verske praznike i ne zaboravlja otadžbinu. Ne dolazi u Srbiju, ali zato gradi svoj rodni kraj, jer je donacijama podigao dve crkve, sa porukom „da se na gumnu kraj crkve ljudi okupljaju, a u životu poštuju i vole“. Igradio je asfaltni drum meštanima zasoka Koprivnice, Pokrvenika i drugih na Kopaoniku. Finansira izgradnju obdaništa u Kraljevu i Dom kulture u Jošaničkoj banji – priča nam unuk Nenad Glavčić.
U rodnom selu Pope članovi izvorne grupe „Željin“ su Milomiru Glavčiću spevali i pesmu, sveštenik ga je u molitvi pominje, a svi rođaci ispijaju zdravice u njegovo zdravlje i pozivaju ga da dođe konačno kući. Prošlog leta Milomirov rodni kraj su posetili sin Mihailo, koji je oženjen Milenom i imaju sina Nikolu i ćerku Mišel. Bila je to prilika da Glavčići saznaju da je Milomir zbrinuo decu, da im je sagradio kuće. I da je veliki donator i u Nijagari.
U Kanadi je Milomir Glavčić učestvovao u izgradnji crkve Studenica, kao i izgradnju spomenika Nikoli Tesli. A u Srbiji je u svom selu Pope podigao crkvu Svete Petke i potom hram u selu Žerađe. Pomaže i kulturno-umetnička društva “Željin” i “Jošanička Banja”, pomoć šalje i u Republiku Srpsku. Vladika žički Hrizostorm darivao je gospodina Glavčića „gramatom“, priznanjem koje Srpska pravoslavna crkva uručuje velikim donatorima, a opština Raška ga je proglasila zaslužnim građaninom. Rodbina Milomira Glavčića iz Kanade bi volela da ih jednog dana poseti u zavičaju i moli medije i državu da u tome pomognu.
