29. oktobarski susreti u socijalnoj zaštiti – „Ozbiljni oblici nasilja – sistem zaleđen traumom“
„Ozbiljni oblici nasilja – sistem zaleđen traumom“ bila je više nego aktuelna tema 29. oktobarskih susreta u socijalnoj zaštiti, održanih 17. i 18. oktobra u Nišu, koji su okupili vrhunske stručnjake iz ove oblasti, predstavnike akademske zajednice, institucija i organizacija civilnog društva koje pružaju usluge i podršku deci i porodici izloženim nasilju i traumi.
O uticaju traume na razvoj i mentalno zdravlje dece i mladih, ali i na društvenu zajednicu, govorili su psiholozi, psihoterapeuti, socijalni radnici, pedagozi, sociolozi, pravnici, profesori i lekari. Istaknuta je i važnost da roditelji, prosvetni radnici i svi koji su uključeni u podršku deci i porodici, ali i opšta javnost, imaju osnovna znanja o tome šta je trauma, kako je prepoznati i šta preduzeti. Dodatno je bilo reči o tome na koji način sistem može i treba da reaguje i postupa u slučajevima reagovanja na traumatska ponašanja pojedinaca i grupa.
Stručnjaci poručuju da su nas sve ,,zaledili,, najteži oblici nasilja koje su ispoljili najmlađi, što je normalna reakcija na nenormalne okolnosti, kada smo izloženi izuzetno opasnom ili stresnom događaju. Tada se aktivira naš urođeni iskonski mehanizam za samoodbranu i preživljavanje, kada instinktivno odlučujemo da li ćemo se boriti, pobeći ili, ako ne možemo ni jedno od toga, reagujemo tako što ćemo se ,,praviti mrtvi,, ili ,,skameniti,, kako bi bili manje vidljivi neprijatelju, i odložili reakcije na nešto što ne možemo u tom trenutku savladati.
Od velike tragedije koje su se desile u maju prošle godine, nismo mogli ni pobeći niti se protiv nje boriti, zato se društvo na neki način zaledilo, u osećaju nemoći i šoka. Sada se polako ,,odleđujemo,, kaže prof. dr. Tatjana Stefanović Stanojević, rekavši da to radimo kroz pronalaženje resurse i podršku jedni u drugima. Dr sci. med. Sarah Zorica Mitić je istakla značaj obuka i razgovora na ovu temu, i da nam nije potrebno ogromno i stručno znanje o traumi, već empatija, ljudskost, kretanje kao što je sport, rekreacija, pesma i igra, i da osvestimo da nam je pomoć potrebna.
O važnosti porodice i sredine u kojoj odrastaju deca je govorio i prof. dr. Miodrag Stanković, predstavivši rezultate istraživanja o maloletnim počiniocima ubistava u školama, koji su po pravilu imali određene mentalne probleme i poremećaje u ponašanju, u najvećem broju su bili izloženi nasilju u porodici i vršnjačkom nasilju ili su i sami bili nasilnici, a jedan od važnih faktora je uvek bila i dostupnost oružja, kultura koja podstiče ovakvo ponašanje i činjenica da nisu na vreme prepoznati znaci da je ovoj deci potrebna pomoć.
Tokom održavanja 29. Oktobarskih susreta u socijalnoj zaštiti, naša organizacije je predstavila istraživanje koje je sprovedeno u 6 evropskih zemalja, uključujući i Srbiju, u okviru projekta “Sigurna mesta, nesmetan razvoj dece – integrisanje praksi zasnovanih na znanju o efektima traumatskog iskustva u sistemu alternativne brige”.
Nalazi istraživanja ukazuju na to da je troje od četvoro dece doživelo traumatsko iskustvo pre ulaska u alternativnu brigu, a polovina dece je nasilje doživljavala svakodnevno. Dalje, 62% dece i mladih bilo je izloženo fizičkom, emocionalnom ili seksualnom nasilju, zlostavljanju i teškom zanemarivanju zbog kojih su visoko traumatizovani, sa sniženim kapacitetima za obrazovanje, socijalizaciju i uspešan razvoj, odrastanje i samostalan život. Znajući značaj adekvatnog razumevanja uticaja traume na razvoj dece, organizovali smo obuke za profesionalce koji pružaju stručnu podršku ovoj grupi dece, koje su bile usmerene na podizanje znanja o ovoj temi i ispitivanje stavova i praktične načine kako prepoznati, razumeti i reagovati na adekvatan način kako bi se pružila pomoć, u svakodnevnom radu. Bilo je uključeno 75 profesionalaca u ovu obuku i svi su stečena znanja prepoznali kao veoma važna i primenjiva u praksi, kao i uputstva i priručnike koji mogu pomoći u radu sa traumatizovanom decom. Predstavljeni su i rezultati ankete i poruke mladih koji su odrasli u alternativnoj brizi, koji poručuju da im je potrebno da ih odrasli vole, zagrle, razumeju, da ih pitaju o njihovim željama i razmišljanjima i da budu blagi u vaspitavanju, uz razumevanje za greške koje prave. Veliki broj mladih sa iskustvom odrastanja u alternativnoj brizi je učestvovao u projektnim aktivnostima, čak 89.
Najznačajniji zaključci su:
Profesionalci su u svim ispitivanim oblastima unapredlili svoja znanja: vrste trauma, uticaj na psiho-socijalni razvoj, razvoj recipročnih odnosa, koregulacija, adaptacija, sekundarna trauma;
Profesionalne kvalifikacije jesu važne, ali ne i presudne za rad sa decom i mladima sa iskustvom traume;
Starateljima je neophodna podrška da pomognu deci i mladima sa iskustvom trauma;
Sposobnost deteta da reguliše svoje emocije se ne razvija spontano njegovim sazrevanjem, već zahteva podršku odrasle osobe;
Oporavak od traume nije lični proces i za to je potrebna podrška.
Poruke mladih sa iskustvom života u alternativnoj brizi:
Mi nismo problematični, mi se prilagođavamo.
Naše ponašanje je normalna reakcija na nenormalna iskustva.
Svaki smeštaj treba da bude kao dom.
Alternativna briga nije samo mesto za život; to bi trebalo da bude mesto psihološkog rasta.
Pogledajte iza mene i potrudite se da me nađete – moja priča može biti vaša.
Ovaj sajt koristi kolačiće kako bismo vam omogućili najbolje moguće korisničko iskustvo. Informacije o kolačićima se čuvaju u vašem pregledaču i obavljaju funkcije poput prepoznavanja kada se vratite na naš sajt, kao i pomoći našem timu da razume koje delove sajta smatrate najzanimljivijim i najkorisnijim.
Neophodni Kolačići
Neophodni kolačići ili strogo potrebni kolačići su kolačići koji se upotrebljavaju kako bi stranica mogla da funkcioniše i ne mogu biti isključeni. Možete podesiti Vaš internet pretraživač da Vas obavesti o korištenju ili da blokira ove kolačiće, ali u tom slučaju neki delovi internet stranice neće funkcionisati.
Marketinški kolačIći
Društvene mreže takođe mogu da postavljaju kolačiće na Vaš računar. To se događa na internet stranicama koje vam omogućavaju prijavu i registraciju putem naloga društvenih mreža, te ukoliko delite sadržaj internet stranice na društvenim mrežama. Konkretni uticaj na Vašu privatnost će se razlikovati od društvene mreže do društvene mreže i zavisi od podešavanja privatnosti koje ste izabrali na tim mrežama. Kako upravljati ovim kolačićima možete saznati na internet stranicama tih društvenih mreža.
Analitički kolačići
Analitički kolačići su mali delovi podataka, koji nam pružaju mogućnost prepoznavanja i pamćenja korisnika. Putem pretraživača postavljaju se na vaš računar, tablet ili mobilni uređaj. Omogućavaju pružanje personalizirane usluge na veb stranama, jer prate koje delove veb strane korisnici posećuju, takođe pomažu u merenju efektivnosti oglasa i pretraživanja. Na osnovu tih informacija je moguće unaprediti komunikaciju i proizvode.