U ratu najviše pate deca

Međunarodni ekspert za pitanja traume, Pol Bojl, za sajt Međunarodne organizacije SOS Dečija sela govori o uticaju rata u Siriji na decu i šta možemo uraditi da im pomognemo. Intervju prenosimo u celosti.

Pol Bojl je međunarodi ekspert za traume, bivši regionalni koordinator za psihosocijalnu podršku i konsultant za SOS Dečija Sela u Istočnoj Africi. Sa više od 2.000 SOS roditelja, SOS teta i drugih zaposlenih u SOS Dečijim selima radio je treninge o radu sa traumatizovanom decom. Nedavno je posetio programe hitne pomoći koje SOS Dečija sela sprovode u Siriji, Libanu i Centralnoafričkoj republici i održao treninge o pružanju pomoći prilikom lečenja traume. U intervjuu za Međunarodnu organizaciju SOS Dečija sela Bojl govori o svojim iskustvima i radu u Siriji.
Za SOS Dečija sela radili ste u brojnim zemljama, u različitim urgentnim situacijama, u kojima su deca izuzetno ranjiva. Kako opisujete situaciju u Siriji?

Brojne urgentne situacije u svetu su prolazne. Ali čini se da krizi u Siriji nema kraja. Ratna trauma posmatra se kao najgora vrsta traume, jer opasnost nikada ne prolazi. Deca počinju da ono što nije normalno doživljavaju kao normalno i obratno. Oni odrastaju u ratnim sukobima i možda će morati da učestvuju u tim sukobima kada odrastu. Deca u Siriji ne znaju ni za šta osim rata, sukoba, uništenja i smrti, pa možete zamisliti kako izgleda njihov pogled na svet.
Deca iz Sirije, Iraka i Avganistana koja traže spas u Evropi su takođe izložena traumi. Možete skloniti tu decu od rata, ali jako je teško osloboditi ih traume i izbaciti rat iz njihovih misli i osećanja.

 

Koji su najočigledniji simptomi traume kod dece?

Kognitivni simptomi su nedostatak verbalnih veština, problemi sa pamćenjem, teškoće u izvršavanju zadataka, problemi sa pažnjom i poteškoće u učenju. Kada je ponašanje u pitanju, trazmatizovana deca mogu da vrište i previše plaču, nisu u stanju da veruju nikome, ni da sklapaju prijateljstva. Mogu se plašiti odraslih, jer ih podsećaju na traumatičnu situaciju. Ili mogu biti anksiozni, preplašeni, tužni… Psihološki efekti mogu biti i nedostatak apetita, digestivni problemi, glavobolje,povučenost, bol u stomaku, noćne more i noćno mokrenje u krevet.

pol bojl
SOS Dečija sela rade sa decom u Siriji i pomažu izbeglicama širom sveta. Koji najvažniji savet možete dati onima koji pomažu ovako ranjivoj deci i porodicama?

Najvažnije je da razumeju da trauma ima isti uticaj na decu kao što bi imala na njih. Ponašanje ove dece i način na koji razmišljaju ne mogu se porediti sa ponašanjem dece koja nisu bila izložana ratu i konfliktima. Oni koji brinu o ovakvoj deci i vide bes, agresiju i nasilje mogu pomisliti da su deca loša. Ali ta deca nisu loša, ona su uznemirena, emocionalno rastrojena i i mogu pokazivati socijalno neprihvatljivo ponašanje. Moj savet svima koji pružaju pomoć deci izbeglicama je da budu obučeni i senzibilisani za efekte koje trauma ima na decu. Tako da mogu da se identifikuju sa traumatizovanom decom kojoj je neophodna profesionalna pomoć.

 

Koji su Vaši utisci iz Sirije?

Impresioniran sam radom SOS Dečijih sela u Siriji. Neopisiva je ljubav i posvećenost koju zaposleni u SOS Dečijim selima pokazuju u radu sa siromašnim i marginalizovanim ljudima. Oni pomažu deci beskućnicima, pružaju urgentnu pomoć u Alepu, uprkos opasnostima kojima su izloženi. Fokusirani su na potrebe svojih korisnika, uprkos opasnostima kojima su izloženi.
Ono što me najviše impresionira je mentalna snaga zaposlenih u SOS Dečijim selima u Siriji. Retko se sreće takva energija, kao i ljubav, briga i posvećenost deci.

Izvor: www.sos-childrensvillagesinternational.org