SVAKI DAN JE PRILIKA ZA NOVE USPOMENE

Novogodišnji praznici su vreme kada većina nas spontano sumira utiske o godini koja je na izmaku. Sjaj novogodišnjih lampica nepogrešivo budi uspomene na događaje iz prošlosti. Sećamo se trenutaka, ljudi, mirisa… Na te emocije malo ko ostane ravnodušan.

Novi dani prilika su da stvorimo nove uspomene. Ovu lekciju učimo od dece i mladih iz Dečijeg sela Kraljevo gotovo svakodnevno. Zahvaljući njihovim SOS mamama u prilici smo da sa vama podelimo priče prepune najfinijih emocija. Baš jednu takvu ispričala nam je mama Zorica.

„Živela sam i radila u Šapcu. Jednoga dana u časopisu sam videla sliku hraniteljice sa tri mala dečaka – tri brata iz iste porodice. Najstariji je imao pet, srednji tri godine, dok je najmlađi bio beba. Ta slika je kod mene izazvala buru emocija i mesecima sam mislila na njih. Pozvala sam SOS Dečije selo Kraljevo sa željom da saznam kako i sama mogu da postanem SOS roditelj. Srećom, baš u to vreme bio je otvoren konkurs za nove SOS mame i bez dvoumljenja sam ušla u proceduru. Imala sam jaku želju da se još jednom ostvarim kao majka. Imam svoju biološku decu, sada već i unuke, i oduvek sam uživala u roditeljstvu. Primljena sam i ubrzo sam se preselila u Dečije selo u Kraljevu. Bilo je to pre 14 godina. Već po dolasku postala sam mama dvojice dečaka, a par meseci kasnije u našu kuću Zova prešla su i tri brata zbog kojih sam se i odlučila da dođem u Kraljevo. Njihov dolazak za mene je bio nešto sudbinski.

U kući Zova do sada je sa mnom živelo ukupno 13 dečaka i devojčica. Troje se osamostalilo, četvoro živi u našoj “Zajednici mladih”, a ostali su i dalje u Dečijem selu. Tri brata, zbog kojih je moja SOS priča i krenula, danas imaju 15, 17 i 19 godina. Postali su dobri ljudi koji se trude. Najstariji živi samostalno i studira, srednji je prošle godine prešao u “Zajednicu mladih”, dok je najmlađi još uvek u Selu sa svojom braćom i sestrama.”

Da porodicu ne čine samo biološki roditelji, braća i sestre, svakodnevno dokazuje upravo Dečije selo Kraljevo, trudeći se da stvori porodice čiji su članovi snažna podrška jedni drugima za ceo život.

“Većina naše dece ima biološke roditelje. Iako ne žive sa njima oni ih poštuju i zahvalni su im, svesni da su im podarili život. Verujem da je za sve SOS mame najveća sreća kada im deca kažu da imaju dve majke. Često to čujem i tada znam da su moja ljubav, razumevanje i reči stigli na pravo mesto. Decu odgajam sa željom da postanu dobri i zadovoljni ljudi, i izuzetno sam ponosna na svakog od njih.

Posebnu lepotu našeg zajedničkog života u kući Zova predstavlja činjenica da pod istim krovom, istovremeno i složno, rastu deca svih veroispovesti. Sve verske praznike podjednako poštujemo i obeležavamo, negujući tako veru i tradiciju dece.

Pre neki dan okupili smo da proslavimo katolički Božić, i to upravo kod najstarijeg od braće H. Momci su samostalno pripremili ručak i okupili svoju braću i sestre. Bio je to jedan od onih dana koje ćemo dugo pamtiti, a zbog kojih su mi prepuni i srce i duša. Božić je praznik čiste radosti i upravo na ovaj dan, zbog sve prisutne dece, osetila sam se kao da sam nagrađena od života.

Naša ljubav i poštovanje je ogromno i uzajamno. Trudila sam se da im mnogo dam, ali sam od svih njih mnogo i dobila. Iako su neki već zakoračili u samostalni život svaki slobodan trenutak provedemo zajedno. Već za koji dana proslavićemo ponovo Božić, ovoga puta u kući Zova. Svi se tome neizmerno radujemo,“ – kaže mama Zorica.

Snažnu vezu između braće opisao je u svojoj pesmi petnaestogodišnji V.H.

BRAT

Brat je ono što treba da bude uvek uz tebe,
Brat je ono što streba uvek da te brani i čak kada si na lošoj strani,
Brat je ono što treba uvek voleti i uvek podržavati,
Brat je ono što treba paziti, čak kad si veliki, čak kad si maleni.

Brate moj, ovu pesmu celu poslušaj,
Ovo je pesma našeg detinstva.

Naše detinjstvo prošlo je samo u šali i tada smo bili previše mali,
Još malo pa ide svako svojoj strani, svako svojim putem, svako svojoj mani.
Zato brate moj svoga brata uvek brani, čak i kada je na lošijoj strani.

Brate moj, tebe volim najviše,

Sedim u sobi i pišem ove stihove,

Želim da sa ovim postignem sve vrhove.

Brat je ono što treba da bude uvek uz tebe,
Brat je ono što streba uvek da te brani i čak kada si na lošoj strani,
Brat je ono što treba uvek voleti i uvek podržavati,
Brat je ono što treba paziti, čak kad si veliki, čak kad si maleni.

Pored talenta za pisanje i muziku V.H. je pokazao i interesovanje za fotografiju. Neke od prvih radova napravio je na svom skromnom mobilnom telefonu.