NA POVERENJU I ODGOVORNOSTI SE ZASNIVA SVE ŠTO RADIMO

Nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija – Vesna Mraković Jokanović i direktorka finansija – Vesna Lekić u intervju za Catalyst Balkans govorile su o značaju transparentnosti u radu neprofitnog sektora i naše Fondacije, ali i ključnim vrednostima koje negujemo.

Intervju prenosimo u celosti.

Šta za vas znači transparentnost?

Naše ključne vrednosti su: hrabrost da aktivno pomaženo deci kojoj je pomoć najpotebnija, posvećenost da u toj misiji istrajemo dugi niz godina, poverenje i odgovornost. Transparentnost je važna u svemu što radimo. Da bismo uspešno održali naše programe i nastavili da pružamo efikasnu podršku deci i mladima bez roditeljskog staranja, kao i porodicama u riziku, od ključne je važnosti da u radu budemo transparentni, kako prema široj društvenoj javnosti, tako i prema donatorima, saradnicima, zaposlenima i prijateljima u zemlji i inostranstvu.

Od 2004. godine do danas sve naše aktivnosti spovođene su uz poštovanje najviših poslovnih i etičkih standarda, uz brigu o zaštiti privatnosti sve dece, mladih i porodica uključenih u naše programe, ali i uz pravovremenu i tačnu razmenu informacija  sa predstavnicima Internacionalne mreže SOS Dečijih sela, državnim institucijama i agencijama, inostranim i lokalnim donatorima, saradnicima i zaposlenima, članovima Upravnog odbora i Nacionalnog menadžment tima, predstavnicima medijima i opšte javnosti, kao i krajnjim korisnicima naših usluga.

Na poverenju i odgovornosti se zasniva sve što radimo, bez njega ne bi bilo odluke države da nam na brigu poveri decu i mlade, uputi porodice. Bez poverenja porodica sa kojim radimo ne bismo imali tako dobre rezultate. Za sve naše partnere i donatore je od presudne važnosti da znaju da smo odgovorni, te da će uložena sredstva zaista otići tamo gde treba, i gde su namenjena. Poverenje se stiče kroz transparentnost i spremnost da u svakom trenutku pokažemo i dokažemo da radimo u skladu sa etičkim, moralnim i profesionalnim standardima, u skladu sa zakonom i dobrom praksom, odgovorno i domaćinski.

Kako ste povezani sa zajednicom?

Svi programi i projekti koje sprovodi Fondacija SOS Dečija sela Srbija direktno su upućeni na lokalnu zajednicu, najpre kroz snažnu saradnju sa ustanovama socijalne zaštite, obrazovanja i lokalne samouprave, Vladom Republike Srbije, resornim ministarstvima i drugim relevantnim državnim institucijama, sa kojima godinama unazad odlično sarađujemo.

U proteklih 16 godina sagradili smo odnos međusobnog poverenja i uvažavanja, zahvaljujući kom dobijamo njihovu punu podršku u misiji da deci i mladima bez roditeljskog staranja i porodicama u riziku, pomognemo da izgrade svoju budućnost i doprinesu razvoju zajednica u kojima žive.

Jedna poslovica kaže da je za vaspitavanje deteta potrebno celo selo, i to je još aktuelnije danas, jer bez saradnje sa vrtićem, školama, svim akterima u lokalnoj zajednici u kojoj živimo i radimo, nije moguće adekvatno brinuti o deci, vaspitavati ih i integrisati u društvo. Jako nam je važna i podrška donatora, prilika da se naši mladi zaposle, dobiju stipendije.

Sa druge strane, uvek se trudimo da pomognemo koliko god smo u mogućnosti, koristeći svoje resurse, kroz obuke za profesionalce i direktne pružaoce alternativne brige, zajedničke aktivnosti na zagovaranju i promovisanju prava dece i porodice, kao i donacije za najugroženiju decu, porodice ili za rad institucija i drugih organizacija.

Uključivanjem u naše programe: SOS Dečije selo Kraljevo, tri Centra za podršku porodici (Beograd, Obrenovac, Niš), Centar „Jaki mladi“, deca dobijaju šansu za srećniji život, odrastanje i razvoj uz tople reči podrške, ljubav i razumevanje. Oni rastu uz svoju biološku i SOS braću i sestre, deleći sa njima sreću i tugu, igračke i slatkiše, priče iz školskih klupa… Mladi imaju priliku da se zaposle i rade posao od koga mogu samostalno da žive, dok porodice u riziku jačaju svoje roditeljske kapacitete, zadržavaju starateljstvo nad decom i u mogućnosti su da im obezbede pravilan rast i razvoj.

Kroz rad sa decom i mladima bez roditeljskog staranja i porodicama u riziku, doprinosimo njihovom samopouzdanju, osnaživanju i spremnosti da budu ravnopravni članovi društva. Verujemo da je ovo jedan izuzetno važan segment koji bitno utiče na lokalnu zajednicu i njeno unapređenje.

     Na koja postignuća u radu ste najponosniji?

Ponosni smo što u Srbiji već 15 godina uspešno realizujemo inovativne i specifične programe za decu bez roditeljskog staranja, porodice u riziku od izdvajanja dece, mlade iz socijalno ugrožene populacije i različite programe pomoći u krizama.

Naša Fondacija brigu o deci i mladima sprovodi dugoročno, do njihovog osamostaljenja, kroz različite oblike podrške.  SOS Dečije selo Kraljevo, je jedinstven koncept brige koji podrazumeva da u porodičnim kućama SOS hranitelji žive sa decom i mladima, 24 časa dnevno svih 365 dana u godini, usmeravajući njihov razvoj i vodeći domaćinstvo, uz podršku stručnjaka iz psiho-pedagoškog tima. Jedina smo organizacija u Srbiji koja obezbeđuje zajedničko odrastanje većim grupama braće i sestara, biološka braća i sestre ostaju zajedno u istoj porodici, što predstavlja specifičnost naše brige. Kada postignu individualnu spremnost mladi prelaze u Zajednicu mladih, a zatim i u treći oblik brige – polusamostalni život. U proteklih 15 godina u Dečijem selu Kraljevo dom je našlo 166 dece bez roditeljskog staranja iz cele Srbije. Gotovo svi su završili srednje škole, imamo veliki broj studenata, mnogi od njih osnovali su svoje porodice i dobili decu, koju od milošte zovemo SOS unucima. Ponosni smo na činjenicu da hrabro koračaju kroz život i da su i danas u kontaktu sa svojim SOS hraniteljima, edukatorima i da Dečije selo doživljavaju kao svoju porodicu, u kojoj uvek mogu dobiti savet, podeliti svoje probleme, ali i radosti i uspehe. Ovo se odnosi i na decu koja su se vratila u svoje biološke porodice.

Sa mladima uzrasta od 16 do 30 godina, koji su imali ili još uvek imaju status deteta bez roditeljskog staranja ili su bili uključeni u neki oblik alternativne brige, od 2016. godine do danas, aktivno radimo kroz naš Centar „Jaki mladi“. Uz ekonomsko osnaživanje i povećanje zapošljivosti, u našem Centru mladi dobijaju i individualno psiho-socijalnu podršku i savetovanje, čime se doprinosi povećanju njihovog samopouzdanja i unapređenju životnih veština. Kroz karijerni Centar „Jaki mladi“ tokom 2020. godine prošlo je 167, a za pet godina postojanja više od 500 mladih sa teritorije Beograda. Naročito smo ponosni na 10 malih preduzetinika kojima smo pomogli da započnu samostalni posao i čije pekarske, automehaničarske, stolarske, kozmetičarske, frizerske radnje i agencije za pružanje IT i marketinško-dizajnerskih usluga, uspešno rade, kao i mlade koji su zahvaljujući obukama i kupovini alata za razne poslove, uspeli da sebi obezbede prihode i elementarne uslove za život.

Tokom 2020. godine naši Centri za podršku porodici u Beogradu i Nišu pružili su različite vidove podrške za 170 porodica u riziku od izdvajanja dece, sa 584 dece i  odraslih. Zahvaljujući njihovom posvećenom radu, iz porodice je izdvojeno samo jedno dete. Podeljeno je više od 1000 paketa pomoći u hrani, higijeni, zaštitnim sredstvima, školskom priboru, lekovima, odeći i obući, kućanskim aparatima, telefona i tablete za praćenje nastave, obzebeđen je ogrev, rekonstrukcija kuće, podeljeno je 849.379 kilograma voća i povrća. Pomogli smo zapošljavanje desetak roditelja. Čak i kada je pandemija koronavirusa uzela maha bili smo na raspolaganju, išli na teren, u domove i naselja u kojim žive naši korisnici, pomažući informacijama, savetima, podelom zaštitnih maski, sredstava za dezinfekciju, nabavku lekova i drugih vidova najurgentije pomoći.

Od svog osnivanja do danas naši Centri za podršku porodicama podržali su i pomogli više od 850 porodica i 1500 dece i mladih.

Kroz programe hitne pomoći, u proteklih 10 godina pomogli smo obnovu škola posle zemljotresa u Kraljevu, najugroženije porodice i lokalne zajednice posle velikih poplava, i desetine hiljada dece i porodica izbeglica u tranzitu kroz Srbiju. Organizovali smo različite obuke za profesionalce iz sistema socijalne zaštite i hranitelje, za podizanje stručnih znanja u oblasti brige o deci sa specifičnim potrebama (trauma, prava dece) i aktivno radimo na promovisanju i zagovaranju prave dece i porodice u Srbiji.

Uspeli smo da iz različitih EU fondova i drugih internacionalnih donatora obezbedimo značajna sredstava za podršku deci u Srbiji.

     Koji su najveći izazovi sa kojima se susreću neprofitne organizacije u Srbiji?

Značajan broj neprofitnih organizacija u Srbiji finansira se iz različitih javnih institucija i fondova, donacija kompanija i građana. Iako donatori sve više prepoznaju važnost potrebe da zajedničkim snagama kontinuirano radimo na kreiranju projekata sa dugoročnim pozitivnim uticajem na celokupnu društvenu zajednicu, praksa pokazuje da još uvek postoji prostor za unapređenje na tom polju.

Da bismo dobili takvu podršku i obezbedili suštinke promene u društvu, neophodno je da donatori najpre razumeju suštinu, srvrhu i efekte našeg rada. Svest da svako od nas može da doprinese poboljšanju života i boljoj budućnosti dece, mladih, porodica, marginalizovanih grupa, motiviše na akciju. Iz toga proizilaze dugoročna parterstva, koja olakšavaju rad neprofitnih organizacija, ali i održivost programa koje sprovode. Sa druge strane ovaj vid podrške donatorima pruža mogućnost da kontinuirano prate aktivnosti i rezultate proistekle iz njihovih donacija, i tako dobiju jasnu sliku o kvalitetu rada organizacije koju podržavaju, ali i svom direktnom uticaju na širu društvenu zajednicu.

Pored svega navedenog, poseban izazov za neprofitne organizacije predstavlja uspešnost apliciranja za grantove kod javnih fondova. Ona često zavisi od ponuđenog kvaliteta/kvantiteta, inovativnosti i brzine ostvarivosti ponuđenih rešenja, što je u našem slučaju posebno teško. Naime, podrška deci i mladima u odrastanju dugoročan proces, a mi nismo u situaciji da ponudimo brza rešenja.

Nažalost, u praksi još uvek nije zaživeo ni sistem standardizacije, licenciranja i nabavke usluga socijalne zaštite, koji bi omogućio NVO da budu ravnopravni pružaoci ovih usluga, i da na taj način obezbede održivost svog rada.

Nadamo se da će i država povećati podsticajne mere za donatore i humanitarni rad, kroz veće poreske olakšice za građane i kompanije, kao i da će Fondacije u praksi biti izjednačene sa udruženjima građana, kao što to nalaže Zakon o nevladinim organizacija, naročito u pogledu mogućnosti da se konkuriše za različite javne fondove u Srbiji.

Sve ovo utiče na održivost rada NVO, a ako tome dodamo i raširene predrasude i etikatiranje nevladinog sektora, netransparentnost javnih konkursa i distribucije budžetskih sredsatava za ove namene, dobijamo veoma izazovno okruženje za dugoročni rad.

     Na koje sve načine pokazujete transparentnost u radu?

„Među našim ključnim vrednostima je finansijska odovornost i transparentnost. U predhodnom periodu fokus smo stavili na jačanje finansijsko-administrativnog odeljenja, kroz zapošljavanje profesionalnog osoblja koje može da odgovori zahtevima različitih donatora u kontekstu lokalnog zakonodavstva i internacionalnih standarda. Uspostavljeni su procesi i procedure propisani u okviru Nacionalnog pravilnika o upravljanju finansijama, Pravilnik o internoj kontroli, Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama, Pravilnik o borbi protiv korupcije, Pravilnik o zaštiti uzbunjivača, Pravilnik o nabavci, Pravilnik o upotrebi službenih vozila i službenim putovanjima, Pravilnik o gotovinskom i bezgotovinskom plaćanju, Pravilnik o donacijama u stvarima i distribuciji i dr. Da bi se obezbedila transparentnost u svakom od pravilnika je predviđeno da određenu radnju obavlja više osoba, uz duplu proveru dokumentacije i autorizaciju za nabavku i kasnija plaćanja. Na taj način je interna kontrola postala neodvojivi deo svakog procesa. Pravilnik koji reguliše nabavke je prilagođen zahtevima različitih donatora, bez obzira da li su oni javni, pravni ili fizički donatori, sa tačnim definicijama nabavki bez i sa javnim objavljivanjem.

Sa donatorima se potpisuju Ugovori u kojima se precizira namena donacije, sa rokovima za utrošnju sredstava i rokovima za izveštavanje. Kroz redovan proces mesečnog monitoringa, regularne interne kontrole i kvartalne regionalne finansijske kontrole sprovodi se i godišnja finansijska revizija koja verifikuje ispravnost finansijskih podataka i pozicija u Bilansu Stanja, Bilansu Uspeha i Napomena uz finansijski izveštaj kada je u pitanju lokalno zakonodavstvo i ispravnost Stanja Aktive i Pasive, Izjave o finansijskih aktivnosti, Promene na kapitalu, Stanja gotovine, Stanja namenskih donacija i Napomena uz pozicije Aktive i Pasive kada je u pitanju Stanard-1 Internacionalne Organizacije SOS Dečijih sela.

Puno se radilo na dizanju svesti zaposlenih o postojanju koruptivnih radnji, kroz štampu flajera i postera sa sažetim informacijama o najbitnijim koracima u prepoznavanju i prijavljivanju koruptivnih radnji. Prešli smo i na viši nivo pa sada prilagođene flajere delimo i donatorima, fizičkim licima sa kojima sklapamo Ugovore o dugoročnom finansiranju kroz sistem trajnih naloga. Svi članovi našeg Kluba „Zlatno srce“ dobijaju redovne newslettere u kojim ih obaveštavamo o našem radu, a najvažnije informacije se mogu pronaći i na našem sajtu.

Kao organizacija poslujemo odgovorno i ažurno, i sve svoje obaveze ka državi, donatorima, dobavljačima i zaposlenima ispunjavamo u regularnim rokovima. Važimo za pouzdanog poslodavca, partnera i pružaoca usluga,“ kaže Vesna Lekić, direktorka finansija Fondacije SOS Dečija sela Srbija.

Vesna Lekić

„Naši pratneri imaju priliku da posete naše programe, i da se iz prve ruke uvere u način i kvalitet rada, naravno, uz poštovanje prava na privatnost dece o kojoj brinemo i porodica sa kojim radimo. Često te posete uključuju razgovore sa punoletnim mladim osobama ili članovima porodica o njihovom iskustvu i promenama u njihovom životu, nastalim uz našu podršku.

Pored vođenja programske baze podataka, kroz koju pratimo kvanitativne i kvalitativne aspekte rada, a koja nam omogućava da u svakom trenutku imam podatke o broju korisnika naše podrške, njihovoj strukturi i realizaciji individualnih planova podrške, redovno radimo samoevaluacije i eksterne evaluacije programskom rada. Obavezni aspekt tih evaluacija i analiza su ankete sa korisnicima naših programa, ključnim saradnicima i partnerskim organizacijama kao što su kolege iz ustanova socijalne zaštite, škola, vrtića, zdravstvenih ustanova, lokalne zajednice, od kojih dobijamo povratnu informaciju o tome kako ocenjuju naš rad, kao i predloge za unapređenje.

Svi naši konkursi za nova radna mesta, zapošljavanje, angažovanje eksternih saradnika, obuke koje organizujemo eksterno, javno se objavljuju na sajtu i društvenim mrežama, a pozivi za pružanje različitih ekspertskih usluga uvek imaju definisane kriterujume po kojim se bira najbolja ponuda.

Zahvaljujući kvalitetnom radu, znanju, iskustvu i otvorenosti, u proteklih 15 godina zadobili smo značajno poverenje i podršku prijatelja i donatora, bez kojih naš rad ne bi bio moguć.

Naša misija je jasna, a naš kompletan rad usmeren na njeno ispunjenje. U komunikaciji ka svim ciljnim grupama i javnostima koristimo jasan i nedvosmislen ton, trudeći se da tačno prenesemo željenu poruku i emociju. Duboko verujemo da se na ovaj način gradi poverenje koje za rezultat ima podršku šire javnosti našem radu i programima.

Značajan broj građana i kompanija odlučio se da nas podrži upravo na osnovu poverenja koje smo zadobili kroz transparentnost i otvorenost, što nam omogućava da održimo naše programe i pokrenemo nove,“ kaže Vesna Mraković Jokanović, Nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija.

Vesna Mraković Jokanović

Komunikaciju s javnoću sprovodimo kroz web site Fondacije: www.sos-decijasela.rs, društvene mreže Facebook, LinkedIn i Instagram, medije. Trudimo se da budemo maksimalno transparentni i otvoreni, i ponudimo informacije i sadržaj koji zanima ciljne grupe kojima se obraćamo.

Naš web sajt je mesto na kome se mogu pročitati aktuelne informacije o aktivnostima i programima Fondacije. Tu je i Statut Fondacije, a redovno postavljamo i Godišnje izveštaje o radu.

Društvene mreže kao živ medij dale su nam priliku da sa pratiocima vodimo dvosmernu komunikaciju i to nas je učinilo još bližim građanima. O tome svedoče brojni komentari i poruke koje dobijamo. Iako se na našim društvenim mrežama uglavnom okupljaju oni koji dele iste vrednosti kao i mi, i imaju želju i volju da nas podrže u građenju doma punog ljubavi za svako dete, najbolje ogledalo našeg rada su oni koji nas kritikuju. Razgovor sa njima daje nam jasniju sliku o tome u kojim segmentima možemo da unapredimo komunikaciju, povećamo vidljivost našeg rada, poboljšamo poruke koje šaljemo. Zato su nam društvene mreže veoma dragoceno ogledalo.

Uvek smo otvoreni za upite medija, odazivamo se pozivima na gostovanja i intervjue, i česti smo gosti stručnih konferencija i skupova, na kojima razmenjujemo mišljenja, stavove i iskustva sa kolegama, ali i predstavnicima šire javnosti.

Prema donatorima imamo posebne procedure koje podrazumevaju podnošenje relevantnih izveštaja. Shodno tome, naši donatori imaju jasnu sliku o radu organizacije, načinima na koji su njihova sredstva iskorišćena, ali i uticaju koji je njihova donacija imala na društvenu zajednicu i poboljšanje kvaliteta života dece, mladih i porodica uključenih u naše programe.

     Koji su benefiti koje platforma neprofitne.rs donosi za neprofitni sektor u Srbiji?

Platforme poput neprofitne.rs predstavljaju važno sredstvo informisanja o radu neprfitnog sektora u Srbiji. Kada na jednom mestu imate mogućnost da pretražite informacije, dobijete sliku o delatnosti organizacija, načinu korišćenja donacija i efektima njihovog rada, velika je šansa da se lakše opredelite gde ćete usmeriti sredstva kompanije namenjena društveno odgovornom poslovanju.

Ovakvi kanali, sa druge strane, našim organizacijama povećavaju vidljivost i daju nam mogućnost da šire prikažemo rezultate svog rada. Stoga je postojanje platformi poput neprofitne.rs izuzetno korisno i važno kako za neprofitni sektor tako i za potencijalne donatore.

Objavu intervjua na sajtu givingbalkans.org možete pogledati OVDE .