Put nade za Haliđu i njenu porodicu

Rat, razaranje, kidnapovanja i konstantan strah za živote svoje dece i svoj, naterali su jednu majku (J. J. A.) da iz grada Sindžar na severu Iraka, krene na put ka boljem i sigurnijem životu. Ni deveti mesec trudnoće i petoro dece od jedne do sedam godina koje je povela sa sobom nisu je sprečili da krene putem nade i svojih snova, dobro poznatim putem kojim je samo prošle godine oko milion izbeglica došlo u Evropu u želji da pobegnu od rata.
12. februar, noć. Autobus kojim putuju ka Šidu, pravi pauzu, a ova hrabra žena nalazi predah u Privremenom centru za izbeglice u motelu Adaševci. U našem Sigurnom mestu za decu, majke i bebe, koje 24 sata pruža pomoć i podršku deci i majkama, na dužnosti je, kao i mnogo puta ranije, medicinska sestra Ljupka Pavlović. Običnu i mirnu noć, prekida glas doktorke koja je utrčava u Sigurno mesto: “Jedna žena će se svakog trenutka poroditi!”
Ljupka i beba (2)”Sve se brzo odvijalo”, priseća se Ljupka te noći, ”Kada sam ušla u ordinaciju, videla sam ženu kako stoji i odbija da legne. Vodenjak je pukao i već je bilo dosta vode na podu, bilo je jasno da je porođaj počeo”. Ljupka je brzo reagovala i uspela da ubedi ženu da legne, već u narednom trenutku je videla bebinu glavicu, a koji sekund kasnije držala je u svojim rukama malu devojčicu. Nije bila uplašena, ali joj je bilo najvažnije da čuje bebin plač, što se i desilo. Ubrzo su svi zaposleni iz drugih organizacija, koji su te noći radili, prišli da pomognu. Uslovi za porođaj nisu bili idealni, nehigijensko okruženje, nedostatak materijala, tako da je dovitljivost i snalažljivost u takvim okolnostima bila neophodna.
Pola sata nakon porođaja, majka i beba su preveženi u Opštu bolnicu u Sremsku Mitrovicu. Centar za socijalni rad Šid je odmah zbrinuo stariju decu u hraniteljskoj porodici, beba je smeštena na pedijatrijsko odeljenje, a majka je na ginekologiju. Omogućen joj je kontakt sa prevodiocem i data potrebna objašnjenja.

 

OLYMPUS DIGITAL CAMERAZaposleni SOS Dečijih sela Srbija su u nekoliko navrata obišli majku i doneli osnovne stvari za majku i bebu. U razgovoru, majka nam je priznala da je bila uplašena kada je porođaj počeo, ali da sada samo želi da što pre sa svojom decom nastavi put za Nemačku u kojoj se već nalazi njen suprug. Uzmenirena zbog razdvajanja od druge dece i bebe, zabrinuta za svoju porodicu, smirila se kada je zahvaljući našem prevodiocu Urošu i edukatorki Maji, uspela da ode do drugog odeljenja i vidi svoju bebu, da dobije više informacija na svom jeziku i utešne i ohrabrujuće reči podrške. Zamolila je da dodjemo i sledećeg dana, što su naše kolege i učinile, pomogavši joj da pređe u sobu svoje bebe.
Uz podršku nevladinih organizacija iz Grčke, Češke i Srbije, uspostavljen je kontakt majke sa suprugom koji je pokrenuo proces traženja svoje porodice jer su u jednom trenutku, posle porođaja, izgubili komunikaciju i ova porodica se vodila kao nestala tokom dva dana.

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Kada je majka sa bebom izašla iz bolnice, preuzela je brigu o starijoj deci i odlučila da što pre nastavi put ka Nemačkoj.
Dok čekaju na voz za Hrvatsku, smešteni su u Privremenom centru u Šidu, u posebnu sobu, a naši saradnici pomažu oko male Haliđe i starije dece koja dosta vremena provode u Sigurnom kutku za decu. SOS Dečija sela Srbija, kao članica Međunarodne organizacije SOS Dečijih sela i uz pomoć SOS organizacija u Austriji i Nemačkoj će probati da pomognu ovoj porodici u daljem putu i novom životu.

 

,,Čast je i privilegija raditi posao u kom se uspeh meri brojem ljudi kojima ste pomogli i brojem dečjih osmeha. Svakoga dana zaposleni u organizaciji SOS Dečija sela Srbija, kroz različite programe podrške u proteklih 11 godina nastoje da pomognu deci bez roditeljskog staranja, porodicama u riziku od izdvajanja dece, mladima i lokanim zajednicama u kojima deluju. Od avgusta 2015. godine SOS Dečija sela Srbija, u saradnji sa UNICEF i World Vision organizacijom, kroz Sigurna mesta za decu, majke i bebe u Adaševcima i Šidu, kao i mobilni tim u Registracionom centru u Preševu, druge aktivnosti i donacije, naporno rade da barem na trenutak vrate osmeh, sigurnost i veru deci i ljudima, koji na putu ka boljem životu, toplom domu i slobodi, prelaze preko pustinja, planina, mora, ograda i zidova, po suncu, kiši i snegu, koji mnogi od njih vide prvi put u životu. Nadamo se da će ih ovaj put nade odvesti ka slobodi i da će ova mala devojčica, igrom sudbine rođena kilometrima daleko od doma svojih predaka, jednog dana živeti u domu punom ljubavi,” kaže Vesna Mraković-Jokanović, nacionalni direktor SOS Dečijih sela Srbije.