Priča o Manafu: “Postaću lekar da bih pomagao ljudima u nevolji”

Kao organizacija čiji je rad posvećen deci, i na projektu “Solidarnost” prioritet nam je zaštita dece i njihova sigurnost. Zbog toga susreti sa decom izbeglicama i rad sa njima predstavljaju poseban zadatak i ostavljaju utisak koji je teško prepričati, ili preneti na papir. Ipak delimo sa vama neke posebne priče – priče o hrabrosti, nadi i snovima koje treba ostvariti. Jedna od takvih je priča o dvanaestogodišnjem Manafu iz Avganistana, koji želi da postane lekar, kako bi mogao da pomaže ljudima. Priču je zabeležila naša koleginica Marija Nijemčević.
Parkovi kod autobuske stanice i Ekonomskog fakulteta u Beogradu su već duže vreme mesto gde je znatan broj izbeglica iz Avganistana, Pakistana, Iraka pronašao svoje utočište. U parku je veliki broj onih koji sklapaju prijateljstva i razmenjuju ideje o mogućnostima za nastavak puta ali i onih koji su suočeni sa strahom, neizvesnošču i nesigurnošću. U ovoj drugoj grupi su najčešće oni koji su na ovaj težak i neizvestan put krenuli sami ili u pratnji svojih vršnjaka koji najčešće nisu stariji od 16 godina. Jedan od njih je i Manaf, dvanaestogodišnjak kog smo pronašli samog u parku dok je čekao da mu se drugari sa kojima putuje vrate iz Miksališta.

deca u izbegličkoj krizi
Manaf, stidljivi dečak iz Avganistana, koji je na put krenuo ispraćen podsticajima svog oca da sebi obezbedi bolji život, ali i negodovanjem majke koja ga je molila da ostane i da se ne rezdvajaju. On je ipak odlučio da krene u pohod na bolju budućnost, koji nije bio lak, koji je obeležen teškim koracima i nesigurnim odlukama. Tokom razgovora, Manaf spušta pogled i priča o svojim snovima i onome što bi želeo da postane kada jednog dana stigne u Nemačku. Kada smo ga pohvalili da dobro govori engleski, rekao nam je da je završio šesti razred, da bi želeo da nastavi sa školovanjem, i da postane lekar. Kaže da svakodnevno gleda kako u parku ljudi iz Srbije pomažu njegovim sunarodnicima, i nada se da će jednog dana isto tako moći da pomaže ljudima koji su u nevolji. U tom trenutku podiže pogled pun nade govoreći da će tada i porodica biti sa njim.
U toku dana, smešten je u kamp kako bi izbegao dodatne rizike sa kojima se suočavaju maloletnici u parkovima.