Osmeh može pomoći

“Nije u pitanju samo savetovanje o ishrani. Prvenstveno je reč o ulivanju nade”, objašnjava Dragana Slavik, savetnica za ishranu koja pomaže izbeglicama da očuvaju zdravlje svoje dece, tokom tranzita kroz Srbiju.

“Kada dajem savete o tome kako obezbediti bezbednu ishranu za dete, pomažem majkama i deci. Svako zdravo dete za mene predstavlja pobedu. To znači da sam uradila nešto dobro za porodicu”, kaže Dragana koja radi u mobilnom timu SOS Dečijih sela Srbija.

Mobilni timovi su u stalnom pokretu. Oni posećuju parkove u Beogradu, gde izbeglice provode najveći deo svog vremena, čekajući autobuse da nastave svoj put, i svakodnevno rade na granici Srbije i Mađarske. Oni dele deci i porodicama hranu, vodu, igračke, higijenske i pakete sa medicinskom pomoći i obezbeđuju korisne informacije i savete.

“Ishrana je veoma važna za zdravlje majke i deteta, jer je veoma teško putovati u takvim uslovima i voditi računa o zdravlju”, dodaje Dragana. “Ja dajem savete majkama i to je zaista posao koji spasava živote, jer često majke ne znaju da pravilno hrane svoju decu, dok su u pokretu”.

SOS Decija sela Srbija
Igra pomaže
“Najvažnije je dojenje, jer je u pitanju prirodan način hranjenja deteta”, objašnjava ona. Ako majke ne mogu da doje decu, trebalo bi da im daju mleko. Međutim, zbog nemogućnosti sterilizacije flašica, njih ne bi trebalo koristiti, već bi decu trebalo hraniti iz caše ili šolje.

“Mnogo pričamo o ishrani, ali ni je sve u tome. Reč je o podršci za decu i majke. Mi im, na prvom mestu, obezbeđujemo psihološku pomoć. Ohrabrujemo ih da budu jaki”, kaže Dragana.

“Čak i igra može biti od pomoći. Mi poklanjamo deci naše vreme i naše osmehe; dajemo im do znanja da brinemo. Svakom detetu je potrebna ljubav da bi odraslo u snažnu ličnost i dobru osobu. A roditelji su često pod velikim stresom, tako da ne mogu posvetiti deci dovoljno vremena i ljubavi”.

 
Izgubljena nada

“Osmeh može mnogo pomoći. Kada se igramo, deca vide da je tu neko ko brine za njih, što im daje novu nadu i snagu da nastave dalje. Na taj način im omogućavamo da vide bolju budućnost, koja ih očekuje na novom odredištu, budućnost bez rata, gde će stvoriti svoj dom.”

Dragana je svedočila gubitku nade, kada je radila u Sigurnom mestu za decu u Adaševcima, blizu granice sa Hrvatskom. Porodica sa tri deteta, od kojih je jedno tromesečna beba stigla je u Adaševce. Roditelji su patili zbog smrti četvorogodišnje ćerke, koju su izgubili u Grčkoj.

“Stariji dečaci su se ponašali agresivno. Majka je bila u depresiji i pod tolikim stresom, da nije bila u stanju da se brine o deci, samo je plakala”, priseća se Dragana.

Izbeglicka kriza
Nova porodica

“Radili smo brojna savetovanja sa majkom, igrali se sa decom i pomagali im da se smire. Beba je bila veoma mala i bilo je očigledno da ne dobija adekvatnu ishranu. Majka nije znala kako da joj daje mleko, davala joj je formulu za bebe dva puta na dan, bez dojenja i izgledalo je kao da uopšte ne brine.”

“Svakodnevno smo radili sa njom, bili tu za nju i grlili je kada joj je zagrljaj bio potreban. Bila je veoma tužna i plakala je svaki dan. Kako je vreme prolazilo, počela je da se osmehuje, javila joj s nova nada. Postala je aktivnija, počela da se igra sa decom i brine o svojoj bebi. Na kraju je znala i kako da priprema hranu, pa je beba postala zdravija i počela da raste. Kada su napustili Adaševce u junu, bili su potpuno nova porodica, drugačija od one koju smo upoznali u martu.”

“Ovo je priča upravo o tome ko smo mi i šta zaista radimo. Odličan je osećaj kada vidiš da si uradio dobre stvari u nečijem životu, da si pomogao izlečenju jedne porodice, ne samo na fizičkom, već i na psihološkom nivou.”