Održana konferencija “Porodica pred izazovima savremenog društva”

Savremena porodica nije uvek u stanju da se samostalno izbori sa mnogobrojnim izazovima i ubrzanim tempom života, a svaki član porodice drugačije preživljava krizu u porodici – rečeno je danas na konferenciji “Porodica pred izazovima savremenog društva – mogućnosti podrške i saradnje”. Konferencija je održana 15. maja, povodom Međunarodnog dana porodice, a organizatori su Centar za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“ i naša organizacija – Fondacija SOS Dečija sela Srbija.

Prisutne učesnike je najpre pozdravio predsednik gradske opštine Novi Beograd Bojan Bovan. Bovan je naglasio da je podrška porodici u fokusu rada lokalne uprave, te da se konferencija porodicom bavi iz stručnog ugla, ali da ima identičan cilj kao i Gradska opština i pre svega, svaki roditelj – a to je da dete dobije mogućnost odrastanja u odgovornog, uspešnog i dobrog čoveka.

Foto: Infobiro

-Besplatnim sportsko-edukativnim programima, podelom paketića, izletima i porodičnim festivalima, kao i kroz podršku osobama sa invaliditetom koju sprovodimo posredstvom Opštinskog centra, Opština Novi Beograd donekle rasterećuje kućni budžet porodice, ali je možda još važnije to što stvaramo mogućnost porodičnog druženja i okupljanja koje je neophodno u ovako velikoj i urbanoj sredini kakav je Novi Beograd – naglasio je predsednik opštine.

Bovan je dodao da na opštinskim manifestacijama uvek učestvuju i deca iz Predškolske ustanove „11. april, kao i članovi udruženja najstarijih sugrađana, čime šaljemo poruku međugeneracijske saradnje.

Direktorka opštinskog Centra za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“ Milka Milovanović Minić je u uvodnom obraćanju istakla da je Centar uspostavio saradnju sa više od 50 institucija, ustanova i organizacija civilnog društva koje se bave pitanjem podrške porodici.

-Povezujemo različite aktere u društvu na identičnom zadataku, a to je podrška porodici koja za dete treba da bude podsticajna i osnovna zdrava zajednica, za mlade podrška njihovom osamostaljivanju, a za svoje najstarije članove čvrst oslonac. Današnjom konferencijom želimo da skrenemo pažnju na značaj povezivanja svih lokalnih aktera, kako bismo očuvali ovu najvažniju bazu svakog od nas – istakla je Milovanović Minić.

U ime Fondacije SOS Dečija sela Srbija prisutne je pozdravila predsednica Upravnog odbora Nevena Čalovska Hercog.

Čalovska Hercog se u uvodnom govoru osvrnula na nekoliko programa koje realizuje naša organizacija, i dodatno istakla Program „Jačanje porodice“ koji podržava biološke porodice u riziku i sprovodi se u devet opština u Srbiji. Cilj ovog programa je da preventivnim radom osnaži roditelje i unapredi njihove roditeljske veštine kako bi se sprečilo izdvajanje dece iz porodice. Do sada je ovaj program podržao više od 1200 porodica u riziku.

 

 

-Fondacija je prošle godine pokrenula i “Dnevni boravak za decu i mlade sa problemima u ponašanju”, kao i “Program podrške za majke i bebe” koji trudnicama i porodiljama koje nemaju krov nad glavom, niti podršku partnera i porodice pruža stanovanje u kući u Kraljevu i ostale vrste pomoći nephodne za brigu o detetu. Svim ovim programima pružamo podršku porodicama koje su susreću sa različitim problemima, a kao organizacija ostajemo posvećeni našoj misiji da svako dete treba da odraste u toplom, porodičnom okruženju – naglasila je Čalovska Hercog.

U dve panel diskusije predstavnici relevantnih institucija i ustanova iz različitih sektora – socijalne zaštite, zdravstva, predškolskog vaspitanja, i organizacije civilnog društva, izneli su primere dobre prakse i zaključke na temu podrške porodici.

Učesnice u prvoj panel grupi bile su Vesna Trbović ispred Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Irena Stanković Janković iz Razvojnog savetovališta Doma zdravlja Zemun, Jelena Dubljević direktorka Predškolske ustanove „11. april“ Novi Beograd i Slađana Ivanović iz Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu.

 

U drugoj panel grupi učestvovale su Rada Divac ispred Centra za socijalni rad u Prijepolju, Milica Luković Radaković iz Viktimološkog društva Srbije kao i Danijela Barjaktarović iz Fondacije SOS Dečija sela Srbija. Barjaktarović je iznela podatak Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2023. godine, prema kom je u toj godini evidentirano 8.000 dece kod kojih je uočen neki oblik zapuštenosti, zanemarivanja ili su deca pretpela neki oblik nasilja.

-Tokom 2022. godine, zabeleženo je 20 odsto više izdvajanja dece iz porodice u odnosu na prethodnu godinu. U 50,1 odsto slučajeva razlog izdvajanja iz porodice je neadekvatna briga roditelja, u 18,8 odsto reč je o odsustvu roditeljskog staranja, u 17,7 odsto slučajeva navedena je sprečenost roditelja za adekvatnu brigu, a u 8,9 odsto, razlog izdvajanja je nasilje u porodici – istakla je Barjaktarović.

Dodala je da je struktura porodice promenjena – većina ih je jednoroditeljskih, u domaćinstvima je sve manje baka i deka, jer žive odvojeno od dece i unuka, te je zbog toga neophodno da se promeni i nivo usluga za porodicu, pre svega na lokalnom nivou, kao i da ta podrška mora biti sistemska i dobro usklađena. Ovo je bio zaključak i većine ostalih panelistkinja – neophodna je reforma sistema socijalne zaštite, donošenje njegove strategije, kako bi se adekvatnije odgovorilo na izazove sa kojima se porodice susreću danas.

Rečeno na konferenciji, sumirano je u vidu zaključaka i preporuka. Prisutnima na konferenciji zaključke je predstavila Marija Nijemčević, a ideja je da se one pošalju relevantnim institucijama i organizacijama kako bi se unapredio sistem podrške namenjen porodicama.

ZAKLJUČCI SA KONFERENCIJE:  

  • Porodica se danas suočava sa raznovrsnim i složenim izazovima i krizama koje zahtevaju reakciju različitih sistema. Neophodno je da porodici bude obezbeđena sistemski usklađena i sveobuhvatna podrška koja prepoznaje i odgovara na potrebe svih njenih članova u različitim fazama njihovog razvoja.
  • Potrebno je da se u zajednici razvijaju različiti program i usluge – preventivni programi, usluge intenzivne podrške, rane intervencije i drugi, koji bi odgovarali na specifične izazove roditeljstva, partnerstva i funkcionisanja porodičnog sistema u celini. Pored toga, potrebno je da se usluge razvijaju tako da budu usklađene sa potrebama lokalnog stanovništva.
  • Neophodno je donošenje Strategije socijalne zaštite koja bi definisala ciljeve i mere kojima se obezbeđuje društvena podrška porodici. Pored toga, neophodne su izmene i dopune normativnog okvira koji uređuje pružanje usluga socijalne zaštite kao i preispitivanje standarda za pružanje postojećih i definisanje okvira za pružanje novih usluga socijalne zaštite tako da usluge odgovaraju na potrebe i izazove savremene porodice. Dodatno, važno je da u proces izmena i dopuna strateških i normativnih dokumenata budu uključeni praktičari, odnosno profesionalci koji su u neposrednom kontaktu sa porodicom i njenim članovima.
  • Da bi porodica bila podržana, potrebno je da sistemi budu funkcionalni i da raspolažu adekvatnim resursima, pre svega ljudskim. U skladu sa tim, potrebna je izmena postojećih normativa kadrova u sistemu socijalne zaštite, obrazovanja i zdravstva i povećanje broja zaposlenih.
  • Neophodno je unaprediti intersektorsku saradnju kako bi porodica u situacijama izazova i krize dobila pravovremene i precizne informacije i bila upućena na korišćenje usluga u zajednici. Pored toga, važno je i da umrežavanje bude sistemski uređeno i da se ne zasniva i ne zavisi od ličnih kontakata i motivisanih pojedinaca u različitim sistemima.