NE KRITIKUJTE BIĆE VEĆ PONAŠANJE

Roditelji se često nađu zatečeni kada primete da dete skriva ocene, negira da je polomilo neki predmet, udarilo druga ili drugaricu. U tim situacijama neretko se pitaju zašto deca namaju poverenja u njih? Zašto deca ne traže savet kako da se izbore sa problemom, već isti prikrivaju?

Odgovor na ova pitanja može ležati u preteranoj i burnoj reakciji roditelja na određene događaje u prošlosti. Deca su različitog senzibiliteta, neka su samouverena, neka tiha i povučena, neku decu kritika jako povredi i pošalje im poruku da nisu voljena, da nisu „OK“. Zato je veoma bitno da roditelji ne reaguju u afektu, poneseni besom. Da ne gomilaju osećanja u sebi, pa onda sva ta negativna osećanja i frustracije izbace na dete, kroz viku, uvrede i bes.

Za sve one koji su se nekada našli u ovoj situaciji najbolji savet je: ne kritikujte biće već ponašanje. To u praksi znači da se, kada dete uradi nešto neadekvatno, najpre smirimo, izbrojimo do deset, a zatim mu umesto: „Ti si jedno nemoguće dete“, mirnim tonom kažemo: „To što si uradio nije dobro“.

Deca se različito ponašaju, a roditelji kao odrasli treba u svakom trenutku da imaju na umu da kritikom iznose svoj sud na ponašanje, a ne na decu kao osobe. To deci mora biti u potpunosti jasno. Naša deca nisu bezobrazna, nevaljala, nemoguća, nesnosna….već je njihovo ponašanje ponekad nevaljalo, jer ispituju naše granice, proveravaju nas, uče kroz iskustvo…

Zadatak svakog roditelja je da detetu ukaže na ta ponašanja, a ne da mu pošalje poruku da takvo kakvo jeste nije dobro bića i osoba. Ponašanje je sklono promeni, a osećaj stida kod dece koji nametnemo vaspitanjem može da se protegne do zrelih godina i pošalje im poruku da nisu dovoljno dobri da bi bili voljeni.

Nemojte upasti u zamku i misliti da će vika privući veću pažnju dece. Kritiku ponašanja bolje je reći smirenim, oštrim i doslednim glasom. Deca to i te kako prepoznaju.

Svojim ponašanjem, a ne samo rečima pošaljite poruku deci da ste tu za njih. Da mogu da vam se obrate kada su u nevolji. Da ne skrivaju probleme, jer se plaše da ćete burno reagovati, već da u vama osete sigurnost. Da znaju da će kritika biti u skladu sa ponašanjem, a ne vođena strahovima roditelja, besom ili burom osećanja koju su prouzrokovali šefovi, kolege, drugi ljudi i događaji.

Volite vašu decu i uživajte u zajedničkom vremenu, ono baš jako brzo prolazi!