Milan Petrović je samohrani otac troje dece. Ostali su sami nakon smrti supruge i majke. Milan je nezaposlen i radi privremene poslove, najčešće u građevini. Najstariji sin, Dragan pohađa srednju školu, a  Aleksa i Danica imaju osam i četiri godine.

Briga od deci bila je majčina uloga pa se Milan teško snalazi u novoj situaciji. Svestan da se nema dovoljno znanja za svakodnevnu brigu o deci, često je razmišljao da ih da u hraniteljsku porodicu, verujući da će tako dobiti bolju brigu. Posebno ga je brinula činjenica da često nije bio u situaciji da obezbedi dovoljno sredstava za hranu, školovanje i zdravstvenu negu dece. Kada bi radio više, kako bi više i zaradio, deca su morala ostajati sama kod kuće dugo vremena što takođe nije bilo dobro za njih.

Iako je ova odlika za Milana bila teška, najbolji interes mlađe dece bio je da rastu u hraniteljskoj porodici. Najstariji Dragan već je bio dovoljno odrastao da može da ostane sa ocem.

Par meseci pošto su Aleksa i Danica prešli da žive kod hranitelja, Milan je od poznanika čuo za Centar za podršku porodici u Nišu. Odlučio se da ga poseti i sazna da li i na koji način možemo da mu pomognemo da se stabilizuje, osnaži kao roditelj i da vrati decu kući, što je bila njegova najveća želja. Rad sa našim saradnicama u okviru centra podrazumevao je širenje Milanovih roditeljskih veština. Kroz individualne razgovore i savetovanje, i učešće na radionicama namenjenim upravo roditeljima Milan je postajao sigurniji u svoju ulogu oca i glave porodice. Motivisan željom da svi ponovo budu na okupu pod krovom porodične kuće lako je prihvatao savete, trudeći se da ih primenjuje i u praksi. Naučio je da kuva, da racionalnije raspolaže novcem, uz pomoć komšija i prijatelja uredio je kuću tako da deca imaju dobre uslove za odrastanje.

U aktivnosti Centra uključio se i Dragan. Zbog smrti majke i porodične situacije veoma je patio što je uticalo na njegov uspeh u školi. Po prirodi radoznao želeo je da nauči sve ono što je školsko gradivo pružalo, ali mu je za određene predmete bila neophodna pomoć. Kroz edukativne radionice poboljšao je ocene, a stekao je i nove prijatelje. Postao je svestan da nije samo on u teškoj situaciji, ali da je sve lakše kada se sa nekim podeli.

Podrška Draganu i Milanu dala je rezultat. Nakon skoro godinu i po dana rada Aleksa i Danica su se vratili kući. Saradnice Centra za podršku porodici u Nišu bile su sa porodicom Petrović u tom, za sve, emotivnom trenutku. Ne može se meriti sreća, ali čini se da je Milan ipak bio najsrećniji. Za sebe kaže da nije bio savršen otac, ali da je učinio sve da se to promeni.

„Presrećan sam i zahvalan Bogu što mi je sačuvao decu i dao mi priliku da ih ponovo okupim. Dragan se uvek raduje odlasku na vaše radionice i vašem dolasku kod nas. Sada kada su se i ovo dvoje malih vratili kući, našoj sreći nema kraja“ – rekao nam je Milan.

Porodica na okupu, u bezbednom okruženju za decu, pravi je smisao našeg rada, i presrećni smo što smo još jednom bili svedoci da ljubav, želja i volja ruše sve prepreke.

Vaše Zlatno srce može promeniti živote onih kojima je to najpotrebnije. Socijalno-ugrožene porodice, kao i deca i mladi odrasli u domovima i hraniteljskim porodicama, uz Vašu podršku dobijaju mogućnost za dom pun ljubavi, tople trenutke provedene sa najbližima, sigurnost i obrazovanje. Malo, po malo, znači mnogo!

Podržite ih!

Dragi naši donatori bez vašeg zlatnog srca sve ovo ne bi bilo moguće!

SOS Dečija sela Srbija nastala su 2004. godine sa misijom da stvore porodice za decu i mlade u nevolji, omoguće im da izgrade svoju budućnost i doprinesu razvoju zajednica u kojima žive. Stvaramo DOM PUN LJUBAVI ZA SVAKO DETE, negujući individualni i kontinuirani pristup prilagođen njihovim potrebama.

Deca i mladi odrasli u domovima i hraniteljskim porodicama u centru su svega što radimo. Podršku im pružamo kroz:

– Centre za podršku porodici, u Nišu, Beogradu i Kraljevu. Sa socijalno-ugroženim porodicama radimo na osnaživanju roditeljskih veština i kreiranju bezbednog i zadovoljavajućeg okruženja za rast i razvoj dece. Kroz edukativnu, savetodavnu, psiho-socijalnu i materijalnu podršku, porodicama omogućavamo da prevaziđu životne izazove, osnaže se i adekvatno koriste potencijale lokalnih zajednica u kojima žive. Na ovaj način dobijaju priliku da ostanu na okupu.

– Centar “Jaki Mladi” koji pruža podršku mladima uzrasta od 16 do 30 godina, odraslim u domovima ili hraniteljskim porodicama i imaju status dece bez roditeljskog staranja. U okviru Centra mladima se pruža psiho-socijalno savetovanje i pomoć pri zapošljavanju, čime se podiže njihovo samopouzdanje i zapošljivost.

– SOS Dečije selo Kraljevo, u kojem sa hraniteljima trenutno živi 60 dečaka i devojčica. Specifičnost ovog programa je u tome što obezbeđuje da biološka braća i sestre ostanu zajedno u istoj porodici.

Do sada smo, kroz naše programe pomogli:

170 dece i mladih u SOS Dečijem selu Kraljevo i programima za mlade

850 porodica i preko 1600 dece i mladih uključenih u rad Centara za podršku porodici

700 mladih kroz Centar “Jaki mladi” i YEEP projekat