Intervju za Catalyst Balkans: “Naše porodice su dodatno ugrožene, sve je veći broj onih kojima treba pomoć”

SOS Dečija sela Srbija  u Srbiji su prisutna od 2004. godine, kroz brigu o deci bez roditeljskog staranja u SOS Dečijem selu Kraljevo i Zajednici mladih u ovom gradu, Centre za podršku porodici u Nišu, Obrenovcu i Beogradu, Programe podrške hraniteljskim porodicama, Program za podršku zapošljavanju mladih u Beogradu – Centar “Jaki mladi” i programe hitne pomoći posle zemljotresa u Kraljevu, poplava u Obrenovcu i
Lazarevcu i program pomoći izbeglicama u tranzitu kroz Srbiju.

Epidemija izazvana korona virusom i vanredno stanje teško su uticali na porodice kojima organizacija pruža podršku, kroz programe jačanja porodica i njihove teške životne uslove učinile još težim – mnoge od porodica su ostale bez bilo kakvih izvora prihoda i mogućnosti da nabave hranu, lekove ili pelene za decu. Deca školskog uzrasta nisu u mogućnosti da prate nastavu, jer nemaju televizore niti pristup internetu.

Kako bi obezbedila dvomesečnu podršku za ove porodice, organizacija je na crowdfunding platformi Donacije.rs pokrenula kampanju za prikupljanje sredstava, koju možete podržati online donacijom, ili slanjem SMS poruke bilo koje sadržine na broj 7300.

U razgovoru sa Vesnom Mraković Jokanović, nacionalnom direktorkom SOS Dečijih sela Srbija, Draganom Novaković, koordinatorkom Programa jačanja porodica u Obrenovcu i Tijanom Milošević, saradnicom za prikupljanje sredstava od korporativnog sektora, saznali smo više o ovoj konkretnoj kampanji, aktivnostima organizacije i značaju programa za jačanje porodica za koje se trenutno prikupljaju sredstva.

Na koji način je COVID-19 kriza uticala na  rad SOS Dečijih sela Srbija? Kako izgledaju aktivnosti organizacije u periodu vanrednog stanja i izmenjenim okolnostima? 

Vesna: Proglašenje epidemije i uvođenje vanrednih mera, a zatim i vanrednog stanja u Srbiji, značajno su uticale na naš rad i sve naše aktivnosti, pre svega na naše SOS hraniteljske porodice, Zajednicu mladih i kolege koje im svakodnevno pružaju podršku, u SOS Dečijem selu Kraljevo. Naš najvažniji zadatak je bio da zaštitimo zdravlje 96 dece i mladih kojih su u našoj direktnoj brizi, kao i njihovih SOS majki/hraniteljica i svih naših zaposlenih. Odmah je aktiviran Tim za postupanje u kriznim situacijama, uveli smo sve mere preporučene od strane nadležnih organa, uključujući adekvatno informisanje dece, mladih, SOS roditelja i svih kolega, uveli preventivnu samoizolaciju, obustavljen je prijem dece, poseta, svaki ulazak trećih osoba u Dečije selo, grupne aktivnosti. Uveli smo držanje distance i nošenje zaštitne opreme, stalnu dezinfekciju svih kuća, dvorišta, igrališta, sportskog terena, vozila i kancelarija. Obezbedili smo dovoljno hrane i ostalih životnih potrepština, neophodnu terapiju za decu, lož-ulje za grejanje, gorivo. Organizovali smo rad stručnog tima u smenama, kako bi uvek bili dostupni porodicama, a naročito za psiho-socijalnu podršku. Obezbedili smo uslove da sva deca mogu da prate nastavu, kao i naši mladi i studenti, kako oni koji su se vratili u Kraljevo u Zajednicu mladih jer su zatvoreni studentski domovi, tako i oni koji su ostali u gradovima u kojim studiraju, u svojim iznajmljnim stanovima. Njih smo pozivali svaki dan da se uverimo da su dobro i da imaju sve što im je potrebno. Nije bilo lako, naročito priznanje odajemo našim SOS roditeljima, koji brinu o četiri do šest mališana, oni su najzaslužniji što smo uspeli da zadržimo pozitivnu i vedru atmosferu, i da deca redovno prate nastavu, kontaktiraju sa svojim srodnicima telefonom i da sve prođe u najboljem mogućem redu. Takođe, jako smo ponosni na naše mlade koji su bili u samoizolaciji, odnosno nisu napustili kuću i dvorište gotovo 50 dana, ponevši se veoma zrelo i odgovorno, uz podršku edukatora. Za to vreme su vredno učili, ofarbali ogradu oko kuće, zasadili cveće, sami spremali hranu, kao velika složna porodica od 16 članova.

Naše koleginice koje rade u Centrima za podršku porodici u Nišu, Obrenovcu i Beogradu su nastavile da pružaju telefonsku savetodavnu podršku, a po potrebi su išle i na teren, u naselja i domove porodica, kako bi im podelile urgentnu pomoć, hranu, lekove, sredstava za higijenu, zaštitne maske. Isto to su radile i kolege iz Centra „Jaki mladi“. Većina ostalih zaposlenih je radila od kuće, kako bi obezbedili neophodnu podršku kao što su nabavke zaštitne opreme i sredstava za dezinfekciju, paketa pomoći, stručnu pomoć našim programima, podršku ljudskim resursima i prikupljanje sredstava od donatora. Morali smo da obustavimo aktivnosti u kampovima za izbeglice, zbog bezbedonosne situacije ali smo svu opremu donirali Komesarijatu za izbeglice kako bi mogli da nastave rad sa malobrojnom decom. Takođe, morali smo da povučemo sve naše predstavnike koji su na javnim mestima radili promociju i informisanje građana o mogućnosti da postanu naši stalni donatori kroz Klub „Zlatno srce“. Neizvesno je da li ćemo moći da ostvarimo neke planirane aktivnosti, a naročito da li ćemo moći da prikupimo dovoljno sredstava od donacija, da održimo sve planirane aktivnosti, jer niko još ne zna sve posledice ove krize.

Kroz programe jačanja porodica već šest godina pružate podršku najugroženijim porodicama u Beogradu, Nišu i Obrenovcu. U čemu je najveći značaj ovih programa za zajednice u kojima radite? Koji su najznačajniji rezultati?

Dragana: Naš najveći uspeh je da gotovo nije bilo izdvajanja dece iz oko 1000 porodica, koje su bile uključene u naše programe, a i ukoliko su deca morala biti iz različitih razloga izmeštena, sa roditeljima se nastavljalo sa radom kako bi se stekli uslovi da se deca vrate u svoje biološke porodice. Veliki broj ovih porodica je izašao iz programa, jer su naučile da se samostalno brinu o sebi, a sve su ojačale svoje roditeljske kapacitete, socijalnu integraciju, uslove za odrastanje dece,  samnjile rizik od nasilja, povećan je ostanak u sistemu školovanja i uspeh dece i mladih, a pomogli smo i da se neki mladi i odrasli zaposle i poboljšaju svoj materijalni položaj. Terenske posete porodicama u njhovim domovima, rad i saradnja sa centrima za socijalni rad, zdravstvom, vrtićima i školama, lokalnim zajednicama, i holistički pristup, daju mnogo bolje rezultate. Naše kolege iz sistema socijalne zaštite i obrazovanja kažu da im predstavljamo veliku podršku u radu sa najugroženijim porodicama, i da su im obuke koje su organizovane za stručne radnike i hraniteljske porodice bile od velikog značaja. Nadamo se da će i sistem prepoznati ovu uslugu socijalne zaštite i dati nam mogućnost da obezbedimo održivost u nekom budućem periodu. Želim da se zahvalim svim donatorima koji nam pomažu da finansiramo rad naših centara, a naročito MK Grupi i njenoj članici AIK banci, koja je donirala 30.000 evra za Centar u Nišu.

Koji su najvažniji problemi sa kojima se suočavaju korisnici Programa jačanja porodica i na koji način im SOS Dečija sela Srbija pomažu da se izbore sa tim problemima? 

Dragana: Porodice se bore sa siromaštvom, bolešću, nasiljem, diskriminacijom, naročito u romskoj populaciji, niskim obrazovnim i roditeljskim kapacitetima, nedostupnošću podrške i pristupa uslugama za pomoć porodici. Ustanove socijalne zaštite nemaju dovoljno zaposlenih i često ne mogu da pruže blagovremenu i intenzivnu podršku, koja bi bila specifična za svaku porodicu. Naši savetnici se fokusiraju na snage koje ima svaki pojedinac i porodica, ma koliko njihova situacija bila teška, zajedno sa njima prave individualne planove u kojim svako ima svoje zaduženje i odgovornost. Uključujemo sve aktere u zajednici kao bi se našlo najbolje rešenje i istovremeno radilo sa decom i odraslima, pružile infromacije i ostvarila prava na pomoć, dobila zdravstvena zaštita, deca upisala u vrtić, redovno išla u školu, a roditelji rešili razne probleme, mogli da potraže posao.

Navešću samo jedan primer, četvoročlane porodice sa dvoje dece, uzrasta od 7 i 11 godina, sa kojom rade naše saradnice iz Obrenovca. Centar za socijalni rad iz Obrenovca uputio nam je, nakon procene stanja, porodicu u kojoj je, pored materijalnih i egzistencijalnih teškoća, postojalo još dubokih i ozbiljnih problema unutar odnosa u samoj porodici, funkcionalnosti, načinu života, kao i pogledu psihičkog zdravlja majke i odsustva oca. Škole i školski stručnjaci su obično oni koji prvi primete, u ponašanju deteta i postojanju ili nepostojanju komunikacije roditelja sa školom, da se nešto ozbiljno događa u porodici, što ostavlja posledice u životu, celokupnom stanju, uspehu i ponašanju deteta u samoj školi. Deca su zbog teških i složenih okolnosti u životu porodice, odsustva oca i psihičke bolesti majke, proživljavala posledice i prolazila kroz patnju i konflikte. Naše saradnice su otpočele složen i težak proces, koji se oblikovao uz visok intenzitet pažnje, mnogih kućnih poseta i kontinuirane podrške. Edukatorke su sistematično pomagale deci u savladavanju školskog gradiva i ključnim aspektima dobrobiti i razvoja, što je omogućilo da roditelji steknu poverenje, nove uvide i požele napredak, prihvate savetodavnu podršku i usvoje nova znanja u pogledu primene i učenja roditeljskih veština.

U jednom trenutku nastupilo je dramatično pogoršanje zdravstvenog stanja majke, i deca su privremeno izmeštena u Prihvatilište za urgentni smeštaj dece. Primenjena je mera privremenog oduzimanja dece.

Kako bi se porodica oporavila i stvorili uslovi za povratak dece, napravljen je plan koji je podrazumevao adekvatnu zdravstvenu negu majke i sređivanje porodičnog doma uz renoviranje prostorija. Saradnice su bile uz majku prilikom lečenja i odlazaka kod lekara, specijalista psihijatrije, pružajući joj ljudsku i solidarnu podršku da prebrodi krizu. Otac dece u tim trenucima nije bio prisutan.

Deca su šest meseci provela u prihvatilištu. Majka i saradnice su ih redovno obilazile.

Tokom tih meseci, koji su se činili dugim i sporim, nakon temeljitih promena na bolje u životu i zdravlju roditelja koje su usledile, ali i velike ljubavi roditelja prema deci, koja se osećala za sve vreme rada, deca su vraćena u porodicu.

Povratak je izazvao beskrajnu radost roditelja, a tome smo se zajedno sa njima, radovali i mi. Nakon povratka dece u porodicu obezbedili smo redovnu podršku specijalističke psihijatrije majci i deci. Deca su nastavila da redovno posećuju radionice našeg projekta. Roditelji su naučili da budu otvoreniji prema deci u ispoljavanju pozitivnih osećanja i da aktivno iskazuju interesovanje za unutrašnji svet dece. Sada znaju imena svih najboljih drugova i drugarica svoje dece, priče i dogodovštine iz škole, plan učenja i domaće zadatke. Prilike su se stabilizovale i za decu i za roditelje.

Život je pun izazova, nepredvidivih situacija, u kojima uz punu podršku i razumevanje, prihvatamo i uviđamo greške, i radimo na njihovom ispravljanju. Mi smo tu da podržimo porodicu kada je teško, kada ih svi zaborave, jer verujemo u snagu ljubavi roditelja prema deci. Tu smo da osnažimo roditelje da prevaziđu krizu i da shvate da je nekad nevolja samo prilika za učenje i da možemo izaći iz nje jači i bolji.

Koliko je život ovih porodica dodatno otežan u uslovima COVID-19 epidemije i vanrednog stanja? Kako izgleda rad sa njima u trenutnim okolnostima? 

Dragana: Kriza uvek pogađa najslabije. Tako su i naše porodice dodatno ugrožene jer ne mogu da rade i ostvare prihode za život, a nemaju nikakvu ušteđevinu ili drugu pomoć. Često nisu dovoljno informisani i ne razumeju sve naložene mere, niti imaju uslove da nabave i koriste zaštitna sredstava i mere. Deca često ne mogu da prate nastavu. Povećan je rizik od nasilja u porodici i partnerskog nasilja, iskorišćavanja i zloupotebe dece. Zbog toga su naše savetnice u stalnom kontaktu, najčešće telefonom, po potrebi korisnici dolaze i u Centar, a one idu i na teren, naročito radi podele hitne pomoći, jer porodice ne mogu da se kreću zbog obustave javnog prevoza.

 

Kakvi su planovi za budućnost, nakon prestanka vanrednog stanja i povratka u redovne tokove, na čemu će biti fokus kada je u pitanju rad sa ovim porodicama? 

Dragana: Posledice ove krize tek očekujemo, ovih dana se sve više čuje o nasilju koje eskalira, psihološke posledice će biti teške i najranjivije porodice su u najvećem riziku. Takođe, dodatno je pogoršano materijalno i zdravstveno stanje, pa će biti potrebna intenzivna podrška i rad, a naročito zbog toga što je došlo do degradacije ranije postignutih rezultata. Javljaju nam se i druge porodice, značajno je povećan broj onih kojima pomoć treba. Naš odgovor će biti u skladu sa potrebama porodica, i mogućnostima Organizacije. Podneli smo nekoliko aplikacija za dodatna sredstva za postojeće Centre, kako bi povećali broj korisnika, ali i za novi centar u Kraljevu, nadamo se da će donatori prepoznati veliku potrebu da pomognu.

Kako ste došli na ideju da pokrenete kampanju na Donacije.rs? Šta je najvažnija poruka za sve koji bi ovu kampanju želeli da podrže? 

Tijana: Od osnivanja platforme Donacije.rs pratimo vaš rad u domenu digitalnog prikupljanja sredstava i planirali smo da se priključimo. Odmah nakon uvođenja vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije izazvane korona virusom, shvatili smo da nam je partnerstvo sa organizacijom Catalyst Balkans, koja stoji iza ove platforme za grupno finansiranje, zaista potrebno kako bismo pomogli našim korisnicima, i da je došlo pravo vreme da se pridružimo inicijativi Catalysta. Posebno nam je značilo što ste lansirali i specijalni projekat – covid19.donacije.rs u okviru platforme, koji podržava baš borbu sa Covid 19 virusom.

SOS Dečija sela jedinstvena su po tome što o deci i mladima brinu do njihovog osamostaljivanja. Kako izgleda briga o mladima u vreme COVID-19 krize? 

Tijana: Neki od naših mladih su ostali bez posla, mogućnosti da plate stan, da obezbede osnovne potrebe za sebe i svoje porodice. Reagovali smo kroz hitnu materijalnu pomoć. Svakodnevno smo u kontaktu, naše kolege iz Centra „Jaki mladi“ pružaju psihološku i savetodavnu podršku. Iskoristili smo platformu za onlajn učenje i mentorsku podršku „Youth Links“  da održimo ove aktivnosti sa mladima, a nastavili smo sa virtuelnim obukama, za nekoliko grupa mladih. Naročito smo ponosni što je deset malih privrednika, koji su poslove započeli uz našu pomoć, uspelo da prebrodi ovu krizu i što i dalje rade. Takođe, zahvaljujemo se našim partnerima, a naročito DHL Internacional, koji su obezbedili dodatna sredstva za podršku u doba krize.

Na koji način, svi koji to žele, mogu podržati SOS Dečija sela Srbija, osim donacijom za ovu konkretnu kampanju na Donacije.rs? 

Tijana: Svi koji žele da nas podrže, bilo da su pojedinci ili kompanije, mogu nas pozvati na broj telefona 011 3989 776 ili nam pisati na imejl adresu fondacija@sos-decijasela.rs. Građani nas mogu podržati sporadičnim novčanim uplatama ili učlanivanjem u Klub „Zlatno Srce“ preko kojeg nam mogu kontinuirano pomagati. Kompanije nam mogu pomoći kroz novčana ili robna davanja, kao i kroz članstvo u Klubu Prijatelja. Mogućnost za radnu praksu, stipendije i školarine za mlade, zapošljavanje naših korisnika, volonterski rad, i preporuka poslovnim partnerima, su nam takođe veoma značajni vidovi podrške. Finansijska pomoć nam je uvek preko potrebna, a sada zaista više nego ikada. Zahvaljujemo se svima koji su nam ukazali poverenje da zajedno pomognemo najugroženiju decu i porodice.

Koji su najvažniji planovi i aktivnosti na kojima će organizacija raditi u budućnosti? 

Vesna: Naš najvažniji cilj je da prebrodimo ovu krizu, da svi ostanu zdravi i da ne ostanu trajne posledice na razvoj dece, mladih i život porodica, kao i na naš tim. Mi se nalazimo na velikoj prekretnici, i pre krize smo započeli izradu strategije održivosti, obzirom da se internacionalna pomoć od strane našeg najvećeg donatora, Međunarodne organizacije SOS Dečijih sela, smanjuje iz godine u godinu, a potpuno će prestati u 2024. godini. Do tada treba da izgradimo kapacitete da iz lokalnog prikupljanja sredstava, prikupimo dovoljno sredstava za dalji rad.

Takođe, smatramo da je vreme da, posle 15 godina rada u Srbiji, definišemo mogućnost za podršku od strane države, koja nam sve ove godine poverava decu i mlade na brigu i prepoznaje naš rad na inovativnim uslugama socijalne zaštite, u smislu početka sufinansiranja kroz privatno-javno partnerstvo ili tendere za pružaoce usluga socijalne zaštite. Želimo da održimo naše programe i da razvijamo nove, a to će biti moguće samo ako uspemo da obezbedimo sredstava. Jedan od izazova je i stvaranje tehničkih preduslova za kontinuirane uplate građana, kao i oslobađanje donacija od plaćanja poreza i davanje olakšica donatorima. Verujemo u našu viziju, misiju, znanje i iskustvo, kao i u naše prijatelje, partnere i saradnike iz svih sektora, pa se nadamo da ćemo još dugo, zajedno raditi u Srbiji na dobrobiti dece, mladih i ugroženih porodica.

Intervju je u potpunosti preuzet sa sajta Fondacije Catalyst Balkans: givingbalkans.org