EMPATIJA KAO TEMELJ HUMANOSTI

Danas je međunarodni dan humanosti. Ne propustite priliku da nekome izmamite osmeh!

 

„Samo srcem dobro vidimo. Suština se očima ne da sagledati!” rekao je Mali Princ. To je poruka koju svi treba da osetimo i zapamtimo. Suština života je za nas često nevidljiva i često je teško razumeti je. Ona je poput „beskrajnog okeana nevidljivog blaga“ koji svi nosimo duboko u sebi.

Iako nam vreme u kom živimo nameće neke nove vrednosti i prioritete, to definitivno nije razlog da ne sačuvamo veru u iskonske vrednosti čovečanstva: humanost i empatiju. Kada pomažemo drugima, pomažemo i sebi i čitavom čovečanstvu, jer kroz darivanje spoznajemo da se poredak dobrog u svetu uspostavlja kroz lične činove, a osećaj koji se javlja kada pomognemo drugome, ispunjava nas radošću i srećom.

Postoji bezbroj načina da pomognemo drugima: nekada je dovoljno samo osmehnuti se, saslušati, uputiti koju toplu reč podrške i razumevanja, a nekada je potrebno i mnogo više… Naše malo nekom može značiti mnogo! Zato je vrlo važno raditi na razvijanju empatije, osobine kojoj ljudski rod definitivno duguje zahvalnost za opstanak.

Priča o humanosti i empatiji je priča o meni i tebi, o nama, našoj ljudskosti i sposobnosti da shvatimo, razumemo i prihvatimo jedni druge. Da pružimo ruku onom ko strada, pomognemo da ustane onom ko pada, pružimo utehu, podršku, smirimo i zagrlimo onog ko se boji. Ovo je priča o nama, društvenim bićima koja su tokom istorije stekla osobinu kojoj su dali naziv empatija. Ljudima koji su naučili da budu humani, dokazujući to brojnim primerima i dobrotvornim delima. Čovek ne treba da bude okrenut samo sebi, svojim osećanjima i potrebama, već cilj postojanja svih nas treba da bude sposobnost i želja da činimo velika dela jedni za druge.

U današnje vreme pojam „empatija“ često se koristi u nauci, poslovnom svetu, obrazovanju pa čak i politici. Ovaj pojam potiče od grčke reči: εν – u; i παθος – osećanje, strast, patnja, a znači saosećanje, uživljavanje u emocionalna stanja, mišljenja i ponašanja drugih ljudi, sama mogućnost da se postavimo u “cipele” druge osobe. Smatra se jednom od najlepših ljudskih osobina i dokazuje da je čovek  u prirodi milosrdno biće.

Dobrota je definitno mudrost, a možda je i najviša mudrost. Nemojte se truditi da samo vi budete dobri, već da i svet koji iza sebe ostavljate postane dobar.

Veliki Markes je rekao: “Čovek ima pravo da gleda drugog odozgo, jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.” Mi se slažemo, a vi?