Putokaz za srećnije detinjstvo

Milan je četrnaestogodišnji dečak. On živi sa majkom, očuhom i sestrom. Ima i starijeg brata koji mu je veliki uzor i podrška. Očuh prodaje robu na lokalnim pijacama, iako je narušenog zdravstvenog stanja, jer je jako motivisan da radi i zaradi za svoju porodicu. Milan sa mlađom sestrom ima blizak i topao odnos i on je za nju njen veliki brat. Milan odrastanje bilo je obeleženo gubitkom oca, ponovnom udajom majke i dolaskom novog čoveka u njihovu porodicu. Loši odnosi između članova porodice kulminirali su kada je Milan svoga očuha i majku prijavio za zanemarivanje i fizičko nasilje Centru za socijalni rad želeći da ih povredi. Ove optužbe Milan je kasnije odbacio.

U školi Milan neguje dobre odnose sa svojim drugovima, pun je empatije i jako šarmantan. Često je okružen devojčicama. Pokazuje veliku želju da upiše dobru školu, da bude najbolji, ali nema izgrađene radne navike, istrajnost, a ni potrebnu motivaciju. Roditelji nemaju kapaciteta da isprate njegove školske obaveze, a sa druge strane očekuju od njega visoka postignuća. Milanov očuh zahteva rad i disciplinu, i često je nezadovoljan ukoliko njegove ocene nisu visoke, što kod dečaka stvara osećaj krivice, otpor, bunt ili povlačenje u sebe.

Belarus_CV-Borovljani_Katerina-Ilievska_946 (1)

U Centar za jačanje porodica „Putokaz“ Milanova porodica je došla po preporuci Centra za socijani rad. Svesni ozbiljnosti situacije i loših međusobnih odnosa, pomoć i podršku saradnika su rado prihvatili. Kroz različite individualne i grupne aktivnosti Milan je upoznavao sebe, svoje potencijale i mogućnosti. Radionice su mu pomogle da slobodnije govori o svojim osećanjima, dilemama i teškoćama sa kojima se suočava. Odnos sa očuhom sada je otvoreniji i iskreniji. Milan је rado prihvatao i edukativnu podršku koja mu je pomogla da ostvari bolji školski uspeh i pripremi se za malu maturu. Takođe, majka i očuh redovno su dolazili na grupne i individualne aktivnosti i davali dečaku primer odgovornosti i međusobnog poštovanja.

Milan „Putokaz“ vidi kao mesto gde je pronašao svoju podršku i svoj oslonac, mesto gde je prihvaćen sa svim svojim dobrim i lošim osobinama a da nije kritikovan za svoje postupke. Uz podršku „Putokaza“ on je postao odlučniji u iskazivanju svog mišljenja i hrabriji da pokaže svoja osećanja. A koliko su mu značile radionice rekao je: „Na radionicama deca uče da se bolje socijalizuju, da otvoreno razgovaraju na različite teme i tako uče da reše svoje probleme.“ Za svoju saradnicu kaže da je spremna i za šalu, pored priče o ozbiljnim stvarima, da mu pomaže kao druga majka i da je dobar učitelj. Atmosferu za učenje u Centru je okarakterisao kao mirnu, pozitivnu, i motivišuću za rad.